„У опасности смо!” – Николина (8) и Лара (6) стрепе од ВУКОВА и да им КЛИЗИШТЕ не однесе кућу!
„Вук нам је једном дошао у двориште и напао јагње. Много сам се уплашила и од тада не смемо да идемо далеко од куће. А у њој има пуно пукотина јер је клизиште помера. Буквално се цела кућа креће и попушта полако. Тата каже да смо у опасности и да не би требало овде да живимо. Али, немамо где…”, рекла је осмогодишња Николина, ускоро једини ђак школе у селу Станце код Врања.
„Бојим се од овија рупа!”
У овом брдско-планинском подручју које се зове Пољаница има 22 села. Нажалост, све је мање активних домаћинстава, деце, ђака, посла, живота… Како је мање људи, тако је све више лисица, дивљих свиња, вукова и других животиња. Стога и не чуди што ће Николина убрзо остати сама у школи са четири разреда, након што јој једине две другарице оду одатле са својим породицама. А не чуди и што је родитељи не пуштају саму да иде до школе.
„Бојим се од овија рупа. Увече не смем да спавам, него покријем главу ћебетом. Волела бих да добијем нову кућу и да ме више не буде страх”, надовезала се мала и љупка Лара (6).
„Волимо село, остајемо овде!”
Породица Станковић је, ипак, чврсто решена да опстане ту. Не желе да напуштају своје огњиште. Родитељи Никола и Милица, са својих петоро деце – поред Николине и Ларе, још Ива (5), Вук (4) и Вукан (1) – једна су од бројнијих породица тог краја, а са њима живе још деда Драган и баба Благица. Највећи проблем им је клизиште које постепено уништава њихову ионако стару и склепану кућу.
„Ми волимо село. Волимо да се бавимо пољопривредом, чувамо сточарство, децу да одгајамо овде. Није лако и, истина, уме да зафали, али боримо се колико можемо. Мало је лакше од пре пола године јер сам добио посао у стругари. Јесте скоро минималац и нисам још за стално, али нама то много значи. Уз земљу коју обрађујемо, животиње које имамо и угаљ (пелет) што правимо, прегурамо некако. Кућу смо крпили шта се могло, али залудна работа. Попуцава од клизишта већ пет година. Колико још смемо да будемо ту и да ли је питање дана, недеље или године, ја не знам”, појаснио је Драган ситуацију.
„Учим их да верују и воле!”
На то се надовезује и низ других проблема – „скршени” прозори и немогућност загревања целе куће, немање воде и повећи дуг за струју, то што сви спавају у једној соби од трске са само два кревета… Прозоре лепе тракама, хладноћу увече решавају с више ћебади, воду извлаче „по старински” из бунара, за струју моле Бога да је не искључе, а скученост тако што бар једно дете оде код бабе и деде да спава.
„Ја сам, нажалост, имала и парезу лица од трудноће. Још се нисам скроз опоравила, али боље је сада. Потешкоће нам ствара и лош пут до куће, зими је и непроходан. До Врања нам треба око 50 минута, па не идемо често – само кад морамо децу код лекара одвести. Ја никада даље и нисам ишла. Деца су ми све на свету, због њих мора да смо насмејани. Учим их да верују и воле”, укључила се мајка Милица која је потпуно посвећена својој деци.
„Правимо колаче и кућицу од песка!”
Ови вредни људи се боре колико им околности дозвољавају. Имали су до скоро и пластеник, али га је уништио ветар. Нису још сакупили новац да га поправе. Деца дане проводе у игри, учењу и помагању родитељима.
„Правимо кућицу и колаче од песка, а кад ми буде лепа кухиња правићу с мамом праве. Жао ми је што ће сека остати сама у школи, али брзо ћу јој се ја придружити. Нас две маштамо и да имамо розе собу и да нам буде топло. Сада и кад се покријем зими буде и даље хладно. А и мало је тесно – велика сам, порасла сам, па ми је малечки кревет. Волела бих да имам свој и да спавам сас Пикачу”, додала је мала Лара, пожелевши да добије и Мики Мауса.
За безбрижније детињство малих Станковића!
Док им кућа пуца од клизишта, Станковићи сањају безбедан дом. Жеља им је да пређу у неко од оближњих села где има школа и нешто више народа. Хуманитарна организација Срби за Србе је и раније деловала у овом крају, а сада покрећемо нову акцију помоћи. Позивамо вас зато да нам својим донацијама помогнете да Николина, Лара, Ива, Вук и Вукан добију добију прилику за безбрижније одрастање!
СРБИЈА1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун
РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal
ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal
САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
НЕМАЧКА
1. IBAN: DE87 7605 0101 0015 8913 36
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Organisation fuer humanitaere Hilfe in serbisch Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)
ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858
НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483
АУСТРАЛИЈА
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
Прикупљање преко Инстаграма
Биткоин и Етереум
