Дјевојчице имају проблем са бубрезима и неопходни су им лијекови као и контроле на мјесечној бази. Татјана нигдје не ради је се мора посветити дјеци али успије да обради мало баште и тако дјеци обезбједи свјежег поврћа.
Мали Лаловићи и њихови родитељи станују у кући са Ђорђовим родитељима и са њима дијеле 4 просторије. Мимо јако малог простора муку муче са огромном влагом која се увукла у све просторије. Татјана кад уграби мало лијепог времена држи прозоре отворене да колико толико извуче ту влагу. Тако смо затекли малу Анђелу како спава отвореног прозора на овом не баш топлом времену.
Родитељи са свим издацима које имају око лијечења дјевојчица никако не могу одвојити нешто новца за адаптацију животног простора која би сигурно макар мало побољшала здравље дјеце.
Јако хитно и јако важно је да се што прије затворе једна врата у малој соби и тако ту собу оспособе за дјецу. Поред тога изолација им је слиједећа неопходна ствар. Олуци и тротоари на кући су дио хитности јер вода са крова улази у кућу и тако ствара влагу. Мимо тога, требао би им и улаз у кућу да не улазе преко балконских врата. Фасада на кући је нешто о чему могу само сањати иако би им она била такође неопходна.
Тако нам остаје да се опет обратимо вама, људима доброг срца, да покушамо овој дјеци донацијама оспособити животни простор како доликује сваком дјетету.
Повезане вести
„Покријем се са пет ћебади, гледам у икону Свете Тројице и тако се угрејем.ˮ – тужна судбина Марка (11) из Рудника.
Магистралним путем, којим се некада најчешће путовало из Београда ка Горњем Милановцу, непосредно пре чувеног превоја на Рудник планини и одморишта за возаче, налази се скоро неупадљив уски макадамски пут, који води до села Рудник. Падине и зелене ливаде са једне стране пута, на ком је немогуће да се мимоиђу два возила, са друге стране густе шуме и неколико стотина метара терена под великим нагибом, доводе нас до нашег крајњег одредиштa – скромног дома срдачног домаћина Бранка Јоцовића и његових четворо малишана.
Херој са Паштрика у пожару изгубио све, а сада са породицом живи у нехуманим условима!
Oбилазећи на стотине породица сваке године, увек нам најтеже пада када улазимо у домове где су тужне дечије очи свакодневица, а срећа реткост која се тек по некад, веома кратко, појави на њиховим лицима. Подели:deljenja
