19. септембра 2012.

У посети манастиру Св. Николаја

У посети манастиру Св. Николаја
На празник Усековање Јована Крститеља, донатори и чланови Хуманитарне организације "Срби за Србе" посетили су братство најмлађег српског манастира "Светог владике Николаја Велимировића" на Соко Граду (код Љубовије), и оставили скроман дар за просперитет и даљи развој овог, већ сад светог места у матици. Манастир je задужбина Епископа шабачког Лаврентија посвећен светом Николају Велимировићу владици Лелићком и Жичком. Већ више од деценије, сваког лета ту је средиште међународне манифестације „Моба“ која окупља младе људе из дијаспоре који потичу са ових простора.

Манастирски комплекс обухвата малу цркву, музеј и стамбени део за госте, као и радионицу за монаштво. "Дом епископа Николаја" се налази уз сам манастир. Располаже библиотеком, трпезаријом, апартманом са 32 једнокреветне собе и другим корисним просторијама. На стени која надвисује читаво окружење, и која је била део турског утврђења подигнут је позлаћени крст, који је као знак покајања немачког народа за учешће у безумној агресији на Србију 1999. године поклонилa манастиру породица Вробел из Немачке.

 Споменик Св. владици Николају, висок 3 метра рад је Даринке Радовановић, скулптора из Београда, а поклон Бранка Тупањца, Србина из Чикага. У оваквој духовној оази, често можемо затећи уметнике, сликаре, писце... Све оне који су се дали у потрагу за хармонијом душе и света.

У скромној просторији музеја, изложени су документи и фотографије из живота и рада владике Николаја, од рођења до престављења. Друга половина музејског простора је посвећена археолошким предметима, историји Соко града, животу и обичајима житеља овога краја. Као и њихова давна претходница, монахиња Јефимија; монахиње соколског манастира подариле су Храму прегршт рукотворина, поред узношења молитви и редовног и вредног старања око манастирских послова. У уметничкој радионици, при Црквеном музеју, оне постижу да се баве и осликавањем икона и фресака, и филигранским везом на свили, у славу Господа и светих учитеља.

 Посебну специфичност чине Молитвене капеле изван манстрирског комплекса. Путем којим се узбрдо иде од манастира до уздигнутог крста, подигнуто је десет капела од камена. У свакој од њих исписана је једна од 10 Божијих заповести, а српски сликари су унутрашњост капела пригодно осликали. Пењући се завојитим и живописним путем, посетилац може предахнути и одморити се на клупицама које су постављене уз капелице, покрај пута. Размишљајући, у тишини, о свакој Божјој заповести, путник уједно прелази и пут од себе сама до Господа, и јасније сагледава своју животну стазу, чистије мисли о свом боравку на земљи, међу људима.  С вером у Бога, настављамо наш пут "Деца су наша будућност" Срби за Србе (Београд), Септембар 11, 2012.

Повезане вести

Коментари