Уручена помоћ Никадиновићима
Хуманитарна организација Срби за Србе средином августа обишла је и помогла шесточлану породицу Никадиновић из села Цветке у околини Краљева. Самохрана мајка Љиљана подиже петоро деце – Филипа (19 година), Стефана (18 година), Петра (12 година), Јелку (7 година) и Богдана (5 година). Никадиновићима је уручена помоћ у виду две супрасне крмаче и десет кока носиља укупне вредности од 60.000 динара.
У врло кратком року упокојио се Љиљанин свекар и њен муж, породица је остала без деде и оца, са тешким наслеђем са два лица – деда је радио у Француској и остала је иза њега велика и лепа кућа, али је бреме одржавања домаћинства и куће сада остало само на Љиљани.
Уз социјалну помоћ од 11.800 динара и дечији додатак за троје најмлађих у износу од 10.200 динара, једну краву и башту коју обрађују, може се рећи да сада живе скромно и тешко. Али живот и даље, будућност која је пред децом треба да буде што лепша, то је тежак задатак, али Љиљана има озбиљну подршку. Лепо васпитана и вредна деца помажу мајци колико могу, а када су представници Хуманитарне организације Срби за Србе дошли у посету овој породици, најстарији синови нису били код куће – били се негде на послу, зарађивали су тешком муком наднице којима помажу мајци. Најмлађи Никадиновићи били су ту, и нису крили одушевљење када су добили помоћ, када су две супрасне крмаче увећале благо њихове породице!
Јелка и Богдан Никадиновић у свом дворишту
Жеље људи на селу нису велике, већ су скромне и паметно одабране – Љиљана је, на питање наше организације шта јој треба – одговорила врло једноставно – крмача и неколико кока носиља. Нашли смо поштеног продавца стоке који нас је замолио да сачекамо некиух месец дана да би добио младе коке носиље, како не би овој породици која тешко живи продао старе и већ изношене. Крмаче су стигле мало пре посете представника организације и, на наше заједничко задовољство, најмлађи Никадиновићи са мајком су се сликали и нису крили радост.
Јелка, Филип и Богдан Никадиновић
Било је ту и неких играчака којима су се највише обрадовали мали Богдан и Јелка. Када смо питали Богдана са чиме највише воли да се игра, одговорио нам је – са кокама. Жеља његове мајке тада нам је постала потпуно јасна, поред хране и пилића, она са кокама обезбеђује свом најмлађем сину велику радост у одрастању на селу.
Тешке године су иза ове храбре, самохране мајке, али сада, уз помоћ добрих људи и донатора из целог света, пружена јој је рука помоћи од стране Хуманитарне организације Срби за Србе, и будућност више не изгледа тако мрачно.
Деца су наша будућност, а ова мајка их гаји петоро и заслужује сваку могућу помоћ!
