За 16-годишњу Миљану, 15-годишњег Александра, осмогодишњу Стефану и шестогодишњег Димитрија, као и њихове родитеље 55-годишњег оца Новицу и 42- годишњу мајку Десанку, који живе у условима недостојним човека, у једној просторији која сваког тренутка може да се сруши, сан о сигурном крову над главом би ускоро могао да постане стварност. Маштају и надају се бољем јер и даље имају само два кревета, расклимани дрвени сто, бунар је пресушио... Александар Антић, голобради дечак који је преузео улогу главе породице, са одушевљењем прича о кући коју организација Срби за Србе жели да им купи у суседном селу и коју су већ видели.
- Кућа је лепа, нова, као сан. Верујем да ћемо бити срећни у њој, обрађиваћемо башту, а неће нам бити тешко ни да са мотокултиватором одемо до свог имања у Дреновцу и одржавамо га. Ако добијемо и моторну тестеру сећи ћемо дрва из наше шуме и више се никада нећемо смрзавати. Послове око имања и шуме ћу ја преузети, а отац може да ми помаже и подучава ме. Добро је и што је кућа од четворогодишње основне школе удаљена десетак метара, а од централне осмогодишње у Власу око 500 метара - каже Александар који, иако је још дете, размишља изузетно зрело и одговорно. Сестре и брат су му на првом месту.Иначе, мала Стефана је до школе пешачила 45 минута у једном правцу, а то би чекало и Димитрија. Александар би волео да остане на селу, да се бави сточарством, пољопривредом, да производи сир, да има краве, телад... Да једног дана имају лепо породично газдинство, да вредно раде и не зависе од туђе помоћи. Мали Антићи не могу да дочекају тренутак када ће своју мемљиву собицу заменити правим собама од чврстог материјала, када ће спавати у правој кући. А Срби за Србе раде у најбољем интересу ове деце окупљајући људе добре воље који својим прилозима желе да помогну да њихов сан ускоро постане јава.
Захваљујући добротворној организацији Срби за Србе у близини старе куће Антића саграђен је пољски тоалет. Послужиће им док не пређу у нови дом. По неприступачном терену сеоски мајстор Зоран Пинц на леђима је изнео сав материјал и направио просторију која им је неопходна. Александар му је помагао доносећи воду са удаљеног извора јер је већ навикао на тежак физички рад.- Више нас не разједа страх од шуме поред које живимо, од вукова, студени, кише и ветра, јер смо добили оно што нам је недостајало. Нисмо имали новац да тоалет изградимо сами, а делимично је крив и отац који се тренутно лечи од алкохолизма. Речено му је да ако се не буде придржавао правила лечења више неће моћи да живи са нама, већ ће завршити у одговарајућој болници - каже Александар који је са 15 година преузео бригу о породици. Користан поклон Миљани, која иде у први разред Пољопривредне школе у Врању, захваљући читаоцима "Вести" омогућено је да плаћа смештај и храну у Дому ученика у Врању. Од понедељка до петка је у Дому, а викендом иде кући у Дреновац. Захваљујући донаторима обезбеђена јој је и месечна карта за превоз. Добила је и нови мобилни телефон од донаторке из иностранства која јој је својевремено послала 50 евра.- Пресећна сам, хвала свима... Сада имам боље услове за учење, надам се да ћу поправити лоше оцене и завршити школу. Телефон ме је посебно обрадовао. Прелеп је, уплаћен ми је и кредит од 10 евра. За мене је то право богатство - каже Миљана.
Извор: Д. Ђорђевић, ''Кућа из снова у суседству'', Вести
Повезане вести
Шесторо деце остало без оца. Грбићима из Земуна потребна је наша помоћ!
Велики петак у хришћанству означава најтужнији дан за све хришћане широм васељене. Нажалост, Велики петак ове године, унео је додатну тугу у дом благочестиве породице Грбић из Земуна. Отац и стуб породице Иван, упокојио се изненада после краће болести. Подели:deljenja
Прва „Трка из блокаˮ одржана у Приједору (видео)
У недељу, 04.јула, градски трг у Приједору био је мали да прими све тркаче који су се одазвали на позив наше организације и узели учешће у првој хуманитарној Трци из блока до сада. Подели:deljenja