„Волим када су сви у кући насмејани. Када би нам кућа била лепша сви би били срећнији.“ – речи су малог Леона Величковског (6) који је од рођења у колицима!
Сам пут до села Канарево, које се налази у једном од забаченијих делова општине Старо Нагоричане, указивао је да нас чека упознавање са породицом, којој је тескоба животни сапутник. Нисмо пуно погрешили.
Након двадесетоминутне вожње неасфалтираним путем од Старог Нагоричана до Канарева, стигли смо до усамљене куће, дома породице Величковски. Одмах је било приметно, да је улагање у кућу, на последњем месту. Приоритет родитељима Синиши и Каролини је како преживети из дана у дан. Обезбедити за храну, одећу, обућу, лекове и школовање своје деце Давида (16), Јулије (10), Леона (6) и Павела (5). За све друго само колико мора и кад догори.
Цела кућа вапи за реновирањем. Оштећен кров, недовршено поткровље, оронула фасада. Унутра су нас сачекали земљани подови, а намештај, кухиња и тих неколико комада беле технике је време одавно прегазило. Свему томе треба додати и податак да ни купатило не постоји, а знамо добро колико само то отежава функционисање, без икаквих других недостатака којих је на претек.
Ипак највећи утисак оставио је насмејани дечкић Леон. Одмах је развејао забринуте погледе који су се по аутоматизму јавили на нашим лицима, када смо га угледали у инвалидским колицима. Само је још недостајало да устане из тих колица и он нас загрли и каже да ће све бити у реду. Таква позитивна енергија и став од стране шестогодишњег дечака, оставио нас је без текста. Леон има параплегију. Једино друштво су му сестра и браћа. Посебно ови млађи чине Леона тако насмејаним. Стално су уз њега.
Тешко је доћи до неког новца. Састављамо како знамо и умемо, да имамо за најосовније. Највише је бриге око Леона, али не смемо запоставити и другу децу. И они имају своје жеље и потребе – видно намучен, испричао је домаћин Синиша.
Шта ће коме већа мука, од муке са тешко болесним дететом, а све остало што уз то иде, изнова и изнова покреће питања о правди и да ли то све мора тако да буде?
Далеко је то све од доброг, али дечица ипак имају снаге да буду раздрагана и весела. Двориште им је цео свет, а кућа је таква каква је. Живот се неће зауставити због тога.
Не можемо поправити здравствено стање малог Леона, а то је оно што би сви они на првом месту желели да се оставри. Али можемо учинити да та њихова изолована кућа, буде лепа и сређена, као противтежа свим недаћама које их прате од кад знају за себе.
Настављамо наше добротворне подухвате на тлу Северне Македоније, започињањем акције помоћи за породицу Величковски.
