Завршена акција опремања куће породице Радојчић из Горње Тузле!
У току 2020. године чланови наше организације посјетили су скоро опустошено и забачено мјесто у Горњој Тузли у Федерацији Босне и Херцеговине, гдје нас је дочекала једина породица са дјецом у том мјесту, породица Радојчић.
Радојчићи су једна од укупно десет српских породица које живе на том простору, а сам живот наших људи у Федерацији у данашњици је већ увелико познат и може да послужи као примјер свега онога како човјек, а поготово породица са малољетном дјецом, не би требала да живи.
Некад и сад
Приликом посјете овој вриједној породици, угостили су нас отац Борислав, мајка Јасна и њихови синови и највећи понос Петар (17) и Зоран (16). Како су нам тада рекли, поред тешког живота који их прати од колијевке, највећа жеља им је да заврше и уреде спрат куће, чиме би и њихова дјеца попут свих њихових вршњака имали своје собе, те друге услове за нормалан живот, а осим тога, од великог значаја би им била и балирка, која би им засигурно олакшала живот, те омогућила неке нове потенцијалне приходе.
Хуманитарна организација Срби за Србе још једном је успјела, по највише уз помоћ нашег канадског огранка, да усрећи и испуни жеље и ове породице. Уз вашу подршку и донирани новац у износу од 27.589,35 КМ, успјели смо да завршимо грађевинске радове и опремимо спрат куће свим потребним намјештајем (кухиња, трпезаријски сто и шест столица, два радна стола, две компјутерске столице, два ормара, два кревета са душецима) и бијелом техником (шпорет алфа и фрижидер), а да задовољство буде веће, акцију смо у потпуности испунили куповином и жељене балирке чиме је овој породици дата могућност за додатно приходовање и бољи живот.
Како нам је тада објашњено, отац Борислав који нема стално запослење, најчешће помаже парохијском свјештенику у радовима око цркве и бави се пољопривредом колико може и има могућности, а мајка Јасна, до сада је већ тјерана са свог огњишта, али одавде, како је рекла, не иде иако није запослена. Радојчићи су имали дуг и тежак животни пут којег су покушали да нам сажето испричају, а између осталог, избјегли су у Бијељину одакле су се вратили 2002. године. Кућу су успјели да направе сами својим радом, донације су добијали у виду материјала за изградњу куће. У донацијама тада учествовало је Федерално Министарство, Српска Православна Црква и неколико добрих људи из околине. Нашом акцијом, крајње жеље породице Радојчић везане се кућу су испуњене, а њихове очи су коначно испуњене задовољством и великом захвалношћу.
О величини ове породице, њиховој жртви и тешком животу, свједочио је и свештеник Спасоје из Тузле, на чији позив смо дошли и који је, заједно са својом супругом и дјецом присуствовао и тако увеличао нашу посјету Радојчићима. Драго нам је што имамо људе који су уз нас и у добру и у злу, а у оваквим ситуацијама увијек се трудимо да, поред тешке животне приче коју све посјећене породице имају, покушамо да покажемо њихову љепоту, скромност и на крају, срећу што имају једни друге, а сада и нас. Мајка Јасна је својим вриједним рукама и насмијаним лицем одушевила све који су се затекли у топлом дому Радојчића, а мириси богате трпезе којом су нас дочекали, за тренутак су испунили унутрашњост нове куће.
Још једна наша мисија је успјешно завршена, а захваљујући вама опет смо се нашли уз оне којима је то требало. Ипак, то не можемо да кажемо за оне који заправо имају највећу моћ и могућност да помогну. Положај Срба у Федерацији Босне и Херцеговине је, чини се, временом све тежи, вапаја за помоћ је све више, а окретања глава институција је све чешће. Нашим људима, још увијек неишчупаном коријењу из наше земље у Федерацији Босне и Херцеговине, помоћ је све неопходнија, а од стране матице, наше Републике Српске, као да су напуштени. Бити и звати се Србин у оваквим крајевима, као да никада није било теже, ови људи сваки дан живе своју жртву, а на нама је да не допустимо да све недаће овог живота и година, пролазе сами.
Потребни сте нам да им помогнемо да сачувају своја огњишта, јер на крају, то су огњишта свих нас, или за само један тренутак можда то могу да постану.
