Седморо деце велико је богатство породице Митровић из Трупала крај Ниша. Једнo другом до увeта, дочекују нас у свом дому. Влага, црни зидови који се љуште, улегао плафон и пропала столарија није оно најгоре што се догађа овим малишанима. Нажалост,…
Уз пространу равницу долине ријеке Усоре и падина планине Борја, Хуманитарну организацију Срби за Србе пут је довео у срце природе – Бању Врућицу у Теслићу. Густа црногорична шума, свјеж ваздух и тишина, пратили су нас до засеока Јелић поток…
У згради Епархије нишке у Нишу, са благословом његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија уприличен је пријем за чланове Хуманитарне организације Срби за Србе поводом дугогодишњег хуманитарног рада на простору Епархије нишке.
Свакој војсци неопходна je касарна и место где ће војници у мирнодопским условима имати кров над главом и одређену врсту комфора, како би што успешније извршавали додељене задатке. Са друге стране, породице са бројном децом су такође једна врста мале…
У недељу, 3. јула у Сонитеци Пабло одржан је још један у низу хуманитарних догађаја у Нишу. По први пут, организована је Фифа из блока.
Kолико је само финих и племенитих многочланих породица широм Србије? Породица чија су деца скромна, вредна и васпитана, задојена правим вредностима.
Ако је до скоро Демир Капија била најјужнија тачка где је стизала помоћ наше организације, за угрожени и заборављени српски живаљ, онда је сада та граница дефинитивно померена. Дојран или Дојранско језеро, дом је породице Николић из истоименог села Николићи.…
Село Добриње, општина Тутин. Симболика села, као из популарног стрипа Астерикс и Обеликс. Удаљено и изоловано, последње веће упориште српског живља у тутинској општини. Опстаје упркос друштвеним и природним изазовима са којима се суочава.
Ћерке су мале девојчице, које после израсту у ваше најбоље другарице. Тако кажу маме. А мама Марина ће имати чак шест најбољих другарица. А тате кажу да им ћерке увек украду срца. Тата Мирослав, сад већ има шест „првих љубави”,…
Снежана Бабић није могла задржати сузе причајући о претешком животу своје породице. Све то нијемо је посматрала трогодишња Милица, чије очи као да су говориле „Мама, молим те не плачи!”
