„Дете ми је на рукама умирало, једва смо је спасили!ˮ – иако инвалид, Дејан не одустаје од борбе за своју децу! (видео)

Мојој Милици су пре девет година, одмах по рођењу, морали оперисати желудац. Носио сам је једва живу. Знате ли како је то кад вам дете умире на рукама? Дигао сам читаву фрку у болници да бих је спасао! – испричао је Дејан Марковић из Бачког Градишта код Бечеја.

Мала Милица данас је вредна и васпитана девојчица, мада има тежи облик астме. Због тога користи пумпице и лекове, али чим се мало више заигра крене гушење.

Због ње ми је најтеже. Има астму, а кућа нам је пуна влаге. Темељи су лоши, цеви су пукле, читава кућа тоне. Видите и да нам је плафон потпуно улегао. Не постоји, нажалост, ништа што можемо урадити да бисмо санирали и спасли ову кућу. Питање је дана када ће се срушити – јада се Дејан.

Овај брижни отац заједно са Анитом брине о још троје деце, Марији (7), Милошу (4) и Маји (4 месеца). Нажалост, више од 50% је инвалид. Има шећер, а имао је и два инфаркта због чега му је уграђен стент. На столу поглед привлачи буквално 10 пакета лекова.

Деца су моји бисери, све смо их на М назвали. Морао сам, нажалост, да манем тешку физикалију због шећера и инфаркта. Први је био пре три године, а други пре два месеца. Рекоше ми и да шест месеци морам да лежим, али ево, како? Па не могу Аниту и децу гледати како се муче! Да ме ко хоће запослити, ја бих и радио, па кредит, па полако, да сређујемо ово – додаје.

Иако запослења за Дејана нема, то га не спречава приватно да ради шта год стигне. Држе и прасиће, јагњад и доста пилића. Ту је и башта.

То све узимамо од социјале кад се накупи и кад се заради по нешто. Мада вала дође му лакше купити кило меса. Деца ме већ пар година нападају да узмемо и теле, али не вреди, не мо’ш накупити 300-400 евра на гомилу никако. Овако ми солидно живимо, правимо све домаће, деца ми имају јести, само та кућа... За све се изборимо, али за ту инвестицију не моремо!

Девојчице се на питање шта желе постиде, а на питање да ли би пре играчку или кућу, кажу кућу. И стварно им је хитно потребна помоћ око куће. Ова је стара и пуна пукотина, пола од цигле, пола од набоја. Не заслужује нико да живи у оваквим условима, а камоли четири анђела!

Ја бих највише волео да останемо у овом месту. Ту сам одрастао, ту су гробови! – закључује Дејан.

Упркос тешком животу, Марковићима не недостаје ведрине. Поносни су и на јединог сина:

Јој, Милош нам је много добар, али несташан. Био је кажњен у вртићу, питамо ми зашто, а он, кад су деца легла да спавају, узео да удара у бубњеве!

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију прикупљања средстава за куповину нове куће породици Марковић. Позивамо добре људе широм света да нам у томе помогну својим донацијама. Време је да и за њих дођу неки лепши и безбрижнији дани!