Гаровићи су најбројнија православна породица у Рожајама – помозимо им да заврше кућу!

Добро дошли у Башчу, село са највише православних кућа у Рожајама. Није нас много остало, али држимо се. Ми смо овдје најбројнија породица! – поручује домаћин Мило, отац шесторо дјеце.

Ови прелијепи предјели на сјеверу Црне Горе мелем су за очи. Налазе се на десетак километара од града. Разлог доласка је посјета породици Гаровић, чија су дјеца главни узрок зашто школа у том селу још увијек функционише.

Колико је лијепо, толико је и тешко. Посла само понекад сезонски има, тако да се ослањамо искључиво на пољопривреду и сточарство. Мало садимо поврћа, држимо нешто животиња... И тако, сеоски. Својих десет прстију и то нам је – додаје Мило.

Шесторо дјеце није лако прехранити. Поготово без било каквих сигурних примања. Зато треба скинути капу овим вриједним људима што успјешно подижу лијепо васпитане Ању (1), Уроша (2), Маргиту (3), Јована (10), Вучету (12) и Јовану (16).

Дјеца су нам златна. Дан нам рано почиње, посла је пуно, али сваки пут устајемо са осмијехом. Све због њих! – каже поносна мајка Тамара.

Најмлађи су нам показали имање, као и импровизовани тобоган који су направили. Набројали су и шта све држе од животиња.

Имамо десет крава, још толико оваца и кокошака, као и двије свиње. Од свега, највише волим трактор да возим – истакао је Вучета, татин највећи помагач.

Гаровићи не остварују право на социјалну помоћ због земље која се води на њих. Кажу да им највећи проблем представља откуп производа који готово и да не постоји.

То нам никако не иде. Ваљда је проблем што смо Срби. Да бих продао теле, морам поћи чак до Берана. Ако не успијем продати у пар дана, већ смо у проблему јер нам трошак за гориво убије сву зараду – препричава отац.

Живе само у дијелу старе куће што је недовољно за толику породицу, па су почели израдњу нове.

Изгурали смо то донекле, али смо се доста и задужили. Сада смо ни тамо ни вамо, па је питање кад ћемо успјети било шта даље да урадимо. Нама не требају мајстори, има ко ће да ради, само кад бисмо се скрпили за тај материјал. Вама хвала што се дошли, па било шта или не било – говоре Гаровићи за крај разговора.

Породицу смо посјетили заједно са свештеником Слободаном Радојевићем из Рожаја, који им помаже колико може. Због обнове цркве добијао је и пријетње.

Гаровићи су честита породица. Једна су од ријетких која не намјерава да оде одавде, тако да их вриједи подржати. Биће ми драго и да се скрене мало пажња на православни живаљ у овој општини и проблеме са којима се суочавамо! – поручио је.

Породица Гаровић прави је избор за прву акцију Хуманитарне организације Срби за Србе у општини Рожаје. Упућујемо зато позив свим донаторима широм Црне Горе и свијета да својим донацијама помогну да завршимо кућу за ову златну дјечицу!