“Кућа нам је као ВЕЛИКИ БЕЛИ ДВОРАЦ” – породица Шљивић добила нови дом!

Верујемо да не постоји особа која је остала равнодушна на речи мале Валентине Шљивић: „Уморим се, када идем пешке.“ Овим речима објашњавала је како до школе свакодневно пешачи чак осам километара.

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

Причa која је дотакла срца многих, добила је свој срећан крај. Данас нас мајка Јулијана и отац Добривоје, заједно са својом децом — Страхињом (15), Милицом (12) и Валентином (7) дочекују у новој кући у Блацу, на свега 100 метара од школе у коју ће убудуће ићи Валентина.

Породица Шљивић је до сада живела у веома тешким условима у селу Попова, далеко од свих, повезана са остатком света само земљаним путем који је често био тешко проходан. Живот ове породице био је далеко од нормалног. Родитељи су, уз велика одрицања, настојали да деци обезбеде основне услове, али су околности у којима су живели представљале свакодневну борбу.

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

Своје утиске о новом дому мајка Јулијана нам преноси у даху:

„Сада видим радост у деци, за разлику од пре. Једва су чекали да дођу и да се преселе,  једноставно нису могли да верују да је ово сада њихово. Добили су миран живот, миран пут до школе, а сутра и до будућег посла. Не могу да вам опишем какву срећу то представља за нас.“

 

НЕКАД И САД

Па додаје са осмехом:

„Кућа нам је као велики бели дворац. Да вам се све на добро врати, на радост и весеље, и да се још много породица овако осмехне као ми. Хвала вам!“

НЕКАД И САД

Иако збуњени од радости и неверице да је кућа заиста њихова, успели смо да чујемо и утиске средње ћерке Милице:

„Ова наша нова кућа ће много да нам олакша живот. Нећемо више морати да пешачимо и имамо много боље услове. Кућа је близу центра, на 100 метара од школе. На два је спрата и сада свако од нас има своју собу. Мени се највише свиђа моја соба.“

Кратко, али искрено из срца, своја осећања нам је пренео и најстарији син Страхиња:

„Да смо тражили у животу овако нешто, никада не бисмо нашли нешто слично. Сан је постао јава.“

Породици Шљивић купљена је кућа у центру Блаца, која је потом у потпуности реновирана. Урађена је нова фасада и постављена ПВЦ столарија, уређене су стазе око куће и лимарија, замењене су електроинсталације, урађена је нова керамика у купатилу и кухињи, а постављен је и ламинат у целој кући.
Посебно напомињемо да су сви радови у кући били несебична донација грађевинске фирме „Ковачевић градња“ из Новог Сада.

Кућа је додатно опремљена намештајем (лежај, три кревета самца, брачни кревет, два радна стола са столицама, два ормара и кухињски регал), као и белом техником (фрижидер, машина за веш и електрични шпорет).

Укупна вредност пројекта износи 5.672.599 динара.

За крај, са радосним сузама у очима, домаћин куће Добривоје Шљивић нам је поручио:

„Сада и да умрем, не бих жалио. Огроман терет сам скинуо са главе. За моју породицу ово много значи. Са болешћу ћу некако да се борим, али са овим, да нисте били ви, тешко да бих се изборио. Још увек не могу да схватим да је ово наша кућа. Све што пожелите, да вам Господ Бог да.“

Желимо да се захвалимо свим људима који нису остали равнодушни на причу о породици Шљивић и који су узели учешћа у овој акцији, доприневши тако преображају живота и новом почетку ове дивне и скромне породице. Оно што нас је посебно гануло током овог пројекта, јесте чињеница да се породица Стевановић из Блаца, коју смо помогли пре пар година, укључила и дала свој допринос у овом пројекту.

Посебну захвалност дугујемо донаторима: Јовану Т. (Србија), Драгани В. (Аустрија), Александру К. (Аустрија), Ведрану Г. (Република Српска), Доротеји Р. (Канада), Нади С. (Србија), анонимном донатору из Аустралије, као и фирмама ИПД д.о.о. (Србија), Magic Cod d.o.o. (Србија), IT услуге Securis Systems EU (Република Српска) и Моцарт фондацији (Србија). Такође, захваљујемо се свима који су учествовали у бројним догађајима организованим за породицу Шљивић: Здравље из блока у Кикинди, Свирка из блока у Фочи, Баскет из блока у Аустрији, као и прослави дечијег рођендана на Петроварадину.