„Много ће нам бити лакше, поготову зими“ – Ђуровићи из села Суви До не морају више да брину како ће им деца подносити сурове пештерске мразеве

Када смо пре годину дана посетили породицу Ђуровић из тутинског села Суви До, обрадовала нас је храброст са којом ова, иначе последња српска породица у окружењу, живи у суровој пештерској природи.

Са неком невероватном тврдоглавошћу остају своји на своме, свесни да се управо ту крију бројни докази старословенске културе из преднемањићког периода. Многи докази су већ потврђени, а храмови старих Срба, који датирају из 9. века, виде се чак и из свемира.

Домаћин Предраг са двдесет година млађом супругом Маријом има троје деце: Стефанију (8), Вукомана (5) и Николију (3).

Приликом посете навели су да им је критично да се ураде три ствари: ходник, купатило и кров. Хуманитарна организација Срби за Србе успела је да уради и више јер су ови вредни људи истакли тада да су им проблем и грејање, као и подови.

Дограђен ходник и купатило, замењен кров. Поред тога, како нам је Марија тада рекла, фалио им је базен за стоку, те смо урадили ископ земље и поставили цистерну за воду да имају за себе и стоку.

Некад и сад

Урађена је и фасада, постављен ламинат, монтирано етажно грејање, постављена лимарија и олуци, као и столарија. Укупна вредност помоћи износи 4.957.708 динара.

Не можемо да искажемо колико смо захвални. Мислим да сада имамо услова да направим малу амбуланту за ситније животиње“, каже нам Марија, иначе ветеринар по струци, и додаје да верује да ће бити доста посла.

Она је дошла из Краљева у овај суров предео због љубави. И не каје се, напротив – овде је ближа природи и суштини која се неретко у граду губи услед све бржег начина живота.

Ово је сада милина. Прави топао дом, сигуран кров над главом, у буквалном смислу. Много ће нам бити лакше, поготову зими јер знате и сами како су овде јаки мразеви. Не зову џабе овај крај Српски Тибет“, радосно нам поручује Предраг.

Некад и сад

Деци се посебно свиђа купатило.

Једва чекамо да се брчкамо. Све мирише на ново, ма предивно је“, кратко нам каже најстарија Стефанија, видно раздрагана.

Захваљујући племенитости донатора који неуморно препознају наш хуманитарни рад успели смо заједно да знатно унапредимо неопходне услове за бољи живот породице Ђуровић. Они су били преко потребни како би породица опстала у овим пределима Рашке.