„Нисам могао без Фенека, па смо се вратили у Србију” – породица за пример, Лазаревићи из Крагујевца

Пре извесног времена, на адресу Хуманитарне организације Срби за Србе стигла је једна, нажалост, ретка и нетипична порука – „Ако да Бог да помогнете свима које имате на чекању, сетите се и нас на крају. Кад год дошли, добро сте дошли. Свако добро од Господа вам желимо, као и свима којима помажете. Брат у Христу.”

Поруку је послао Предраг Лазаревић из Десимировца код Крагујевца, отац петоро деце. Добро смо је запамтили јер често су породице којима је потребна било каква помоћ нестрпљиве, што је и разумљиво. Ипак, у ситуацији када имамо више од 900 породица на чекању, руке су нам везане и неопходно је време и стрпљење како бисмо стигли до свих и обезбедили адекватну помоћ.

Прилика да обиђемо Предрагову породицу указала се, признаје, пре него што су очекивали. Желели смо да изађемо у сусрет кад неко има такав здрав приступ и да удовољимо гласинама које смо чули, а које су, без изузетка, потврђивале да је питању једна честита, скромна и вредна породица. У то смо се уверили и својим очима.

Породицу Лазаревић, поред Предрага, чине његова супруга Владана, мајка Смиљана и лепо васпитана деца Димитрије (10), Ђорђе (8), Јована (6), Стефан (3) и Владимир (1). Дочекала нас је бака Смиљана која је рођена у Сурдулици, живела је у Косовској Митровици и радила у Трепчи, а сада старе дане проводи са својим унуцима који је обожавају.

Лепо је што постојите – поручила нам је, припаљујући кандило.

Мајка Владана је домаћица и, чини се по њеном осмеху, без потешкоћа брине о домаћинству и чак петоро деце. Ипак, није пропустила да похвали своју свекрву:

Баба као да није у пензији, ради више од свих нас.

Лазаревићи су, евидентно, сложна породица. До пре неколико година живели су у Београду, тј. на релацији Београд–Немачка. Преломили су тада да не могу више тако и скрасили су се у Десимировцу.

Нисмо могли више стално тамо-вамо и да будемо раздвојени месецима. Размишљали смо да се преселимо у Немачку, али нисам могао без Фенека и свега у Србији – истиче Предраг.

Доста су везани за манастир Фенек и игумана Макарија, па се труде често да га посећују. Тај манастир им је живот променио, као и још неким породицама које смо раније помагали.

Отац Макарије је чудо. Заразио нас је причом о вишедетним породицама и баш много породица са доста деце иде тамо. Штавише, између нас као да постоји једно позитивно такмичење које он суптилно подстиче – кроз осмех објашњавају Лазаревићи.

Дошавши у Десимировац, поред наслеђених 25 ари, купили су још један хектар и на њему започели гајење купина. Међутим, није текло све по плану.

Нисмо успели, нажалост, тако да нам је све пропало. Више смо уложили, него што смо добили. Бавимо се и даље помало воћарством, али не може се живети од тога. Седам година сам био без посла и ево сада, Богу хвала, буквално три дана пре вашег доласка сам добио запослење у једној фирми – прича отац Предраг.

Имали су и тешку зиму иза себе. Град им је полупао део црепова на, ионако, лошем крову. Изнели су чак 12 колица снега са тавана. Ипак, од прокишњавања и влаге не може се побећи без озбиљне санације. Услед буђи која се ствара, у појединим просторијама повремено је неиздрживо боравити. Иначе, кућа у којој живе само је делом њихова.

Поред санације крова, значила би им помоћ у виду доградње високог поткровља, постављања подова преко бетона, набавке пећи на дрва, фрезе, прскалице и друге неопходне помоћи.

И тако – борба, браћо, борба. Идемо и гурамо. Хвала што сте дошли и што су нам деца била мирна јер код нас је права реткост овако тихо да буде – рекао нам је Предраг на крају посете.

Најстарији син Димитрије, иначе изузетно бистар дечак, замолио нас је, из њихове прелепе дечије собе, да останемо још мало, али нисмо могли да му испунимо жељу. Растали смо се уз обећање да ћемо опет доћи кад кренемо с реализацијом акције и кад, ако Бог да, убројимо Лазаревиће међу 3.000 помогнутих породица.

Упућујемо позив свим нашим донаторима да подрже и ову акцију наше организације. Сваке године се трудимо, поред помоћи оним најугроженијим породицама, да подржимо и што више овако вредних вишечланих породица које треба да нам послуже као пример!