Ранкови родитељи станују близу њега, тако да је Ранко могао прихватити привремени посао возача за оближњу пилану јер се бака и деда брину о дјеци када он оде на ноћњу вожњу. За малог Јована се брине Ранкова сестра. Хуманитарну организацију Срби за Србе је контактирала њихова суграђанка са молбом да их обиђемо и видимо можемо ли некако Ранку помоћи да својој дјеци обезбједи нормалан живот.
Приликом наше посјете, читава породица је била на окупу. Ранкова сестра је довела и малог Јована. Бака је кухала ручак. Ранко је из ноћне смјене одмарао.
Породица живи испод Козаре у предјелу пуном шуме. Главна дјелатност локалног становништва је рад на државној шуми. Општина додијели један рејон под шумом предузетнику и он то сијече и извлачи за њихов рачун. То је добро плаћен посао али су неопходне машине.
Ранко и покојна супруга су планирали да дигну кредит и купе трактор који би Ранку омогућио да општина и њима додијели једна рејон. Чак су набавили и неопходне прикључке потребне за извлачење шуме. Ти планови сада без Јоване су Ранку скоро немогући јер би велики кредит био ризик за њега самог. Брига за дјецом му је ипак на првом мјесту а отплата евентулног кредита је превелика обавеза.
Просто не вјерујући да би му могао неко помоћи, Ранко прича како би то њему било идеално јер би константно био у близини дјеце. Не би морао путовати. Можда би се чак могао усудити да подигне неки мањи кредит па да и он помогне у куповини трактора. Прича Ранко о томе као о неком далеком сну који се неће остварити и полако се „загријава“ у причи која га враћа у сретна времена када је то планирао са Јованом. Ти велики трактори коштају од 15.000 до 20. 000 КМ. Можемо ли сви скупа пробати малим Шиницима тату задржати кући, да не путује далеко од њих, када већ мама није ту?
Повезане вести
Туга за преминулим дететом никада није престала – тешка прича породице Аврамовић
У месту Голобок крај Смедеревске Паланке живи породица Аврамовић са десеторо деце у страћари без купатила и воде, односно основних услова за живот који су неопходни једној породици за нормално функционисање у двадесет првом веку. Подели:deljenja
„Одлучили смо да живимо овде, да помажемо старијима и будемо на својој дедовини” – Ђокићима је мало потребно како би стали на ноге!
Трстенички крај, познат по воћарству и гајењу цвећа, део је Србије у коме можемо срести велики број вредних и радних домаћина. Крај Мораве, где је земља најплоднија, ови људи пример су родољубља које се највише огледа у поштовању српске традиције и одржавању својих имања.