Ранкови родитељи станују близу њега, тако да је Ранко могао прихватити привремени посао возача за оближњу пилану јер се бака и деда брину о дјеци када он оде на ноћњу вожњу. За малог Јована се брине Ранкова сестра. Хуманитарну организацију Срби за Србе је контактирала њихова суграђанка са молбом да их обиђемо и видимо можемо ли некако Ранку помоћи да својој дјеци обезбједи нормалан живот.
Приликом наше посјете, читава породица је била на окупу. Ранкова сестра је довела и малог Јована. Бака је кухала ручак. Ранко је из ноћне смјене одмарао.
Породица живи испод Козаре у предјелу пуном шуме. Главна дјелатност локалног становништва је рад на државној шуми. Општина додијели један рејон под шумом предузетнику и он то сијече и извлачи за њихов рачун. То је добро плаћен посао али су неопходне машине.
Ранко и покојна супруга су планирали да дигну кредит и купе трактор који би Ранку омогућио да општина и њима додијели једна рејон. Чак су набавили и неопходне прикључке потребне за извлачење шуме. Ти планови сада без Јоване су Ранку скоро немогући јер би велики кредит био ризик за њега самог. Брига за дјецом му је ипак на првом мјесту а отплата евентулног кредита је превелика обавеза.
Просто не вјерујући да би му могао неко помоћи, Ранко прича како би то њему било идеално јер би константно био у близини дјеце. Не би морао путовати. Можда би се чак могао усудити да подигне неки мањи кредит па да и он помогне у куповини трактора. Прича Ранко о томе као о неком далеком сну који се неће остварити и полако се „загријава“ у причи која га враћа у сретна времена када је то планирао са Јованом. Ти велики трактори коштају од 15.000 до 20. 000 КМ. Можемо ли сви скупа пробати малим Шиницима тату задржати кући, да не путује далеко од њих, када већ мама није ту?
Повезане вести
Код породице Михајловић из Бојника дечији осмеси и иконе обасјавају стару и нефункционалну кућу!
Kолико је само финих и племенитих многочланих породица широм Србије? Породица чија су деца скромна, вредна и васпитана, задојена правим вредностима. Подели:deljenja
Довршимо дом Радомировића из села Долац, како би се спречиле нове трагедије!
Нема пуно радости у дому породице Радомировић. Како да има, када дете премине. Дуго година је отац Живорад био самац. Празне се села по Србији већ пар деценија, а тај тренд није заобишао ни локалитет где је рођен највећи од свих нас, Свети Сава.