„Помози Бог, браћо Срби!” – одјекује из оронуле собе овог тихог дечака!
Тескоба живота – најкраћи је опис онога што се може видети на лицу домаћина Стоја из села Стрновац. Муком и тешком животном причом наборано лице, позива нас да уђемо у објекат који се одавно не може назвати кућом. Пропала столарија, оштећени кров који полако губи препознатљив пирамидални облик и неомалтерисани зид из кога вири камење изазивају мучан осећај при помисли да је ово дом породице Лазаревски.
Општина Старо Нагоричане, једна је од најсиромашнијих и најнеразвијенијих општина у Северној Македонији. Озбиљни инфраструктурни проблеми, који се највише примећују недостатком путева, водоводне мреже, апотека и болница на суров начин показују да они који су остали да живе у овим крајевима воде свакодневну борбу за голи живот.
Kao што видите, једва састављамо крај с крајем, ова кућа је стара сто и кусур година! Највише бих волео да деци направим нову кућу, да имају основне услове за живот, а нажалост, новца за то немам – говори нам домаћин Стоје док руком показује на унутрашњост куће.
Поред оца Стоја, породицу чине мајка Благица, деца Катерина (16) и Мите (14). Са њима живи и бака Стојанка. Током посете ћерка Катерина била је у школском интернату у Куманову. Породица нема никаква примања, баве се пољопривредом, држе краве, магаре и кокошке.
Скроман и тихи дечак Мите, видевши да причамо са оцем, пажљиво се упознаје с нама. Ситне уплашене очи и тужан поглед – аутентичан је израз детиње душе која своје дечаштво проводи у најтежим условима који се могу замислити. Ипак, на помен да долазимо из Србије, његово лице добија неке пријатније контуре, па нас доводи до дела собе где на зиду примећујемо папир са исцртаним грбом Србије и натписом – „Помози Бог! Браћо Срби!”
Поносан сам на своје порекло и трудим се да цртежима покажем љубав коју осећам према свим Србима. Пошто живимо од продаје млека, највише времена проводим са мојим омиљеним животињама кравама Анабелом, Ланом и телетом Милком – рекао нам је овај паметни дечачић.
Стари празнични украси, окачени на сиво-белом испуцалом зиду једини су обриси „празничне еуфорије” у дому породице Лазаревски. Страх и стрепња да им се кућа не сруши гуше сваку позитивну емоцију и радост коју нам празници доносе.
Сестра и ја бисмо највише волели да имамо своје собе. Имали би више простора да учимо и играмо се са другарима – говори нам Мите о својој највећој жељи.
Божић је симбол рађања наде, која се потврђује кроз дарежљивост и милосрђе. Позивамо све добре људе да не заборавимо српску децу у Северној Македонији и заједничким снагама испунимо божићном чаролијом детињство Мита и Катерине!
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику божићну акцију прикупљања помоћи за изградњу новог дома за породицу Лазаревски. За успешну реализацију акције потребно је преко 30.000 евра.
Донације се могу слати на следеће начине:
