У октобру 2016. године, док су дјеца била сама у кући, инсталације су се запалиле и изгорјела им је кућа. Видоје се није успио ни обути, а припремљени доручак нико није дотакао. Ватрогасци су их нашли изнад куће испрепадане и гладне. Невенка је надничила а Златан радио далеко.
Општина Братунац их је тада успјела смјестити 4 километра од родне куће у Факовићима у приватни смјештај гдје им још увијек плаћа кирију. Јована, Слађана и Бојана иду у школу у Братунац док дјечаци иду у Факовиће гдје основна школа има само пет разреда.
Приликом наше посјете нисмо никог нашли кући јер је њима мобилна телефонија недоступна па се нисмо могли ни најавити. Тражили смо их по селу и нашли Слађану и Бојану код једног комшије како плијеве башту јер су се с њим договориле да када то заврше он ће им заварити Стефану санке. У раду им је мали Стефан покушавао помоћи. Дјеца свакоденвно пјешаче 4 километра и мотају се око згаришта свог дома гдје се очито боље осјећају него у туђој кућу. Старија сестра Јована је у Братунцу полагала неке испите за упис у средњу школу.
Њихов брат Видоје је са другом на другом крају села такође радио код неког комшије на њиви. Мајка је надничила у близини плијевећи туђе малине. Када су јој комшије јавиле да смо дошли, претрчала је тих 4 километра да јој дневница не пропадне.
Малим Николићима хитно треба кров над главом јер је питање времена када ће морати тражити други смјештај. Начелник општине Братунац је спреман општинску земљу у Факовићима уступити тој породици и почетну плочу направити о трошку општине. Међутим за остале грађевинске радове немају средстава. У нади да ћемо се убрзо вратити са лијепим вијестима смо напустили мале, вриједне и веселе Николиће.
За лијепе вијести требамо вас, добре људе, да са својим донацијама Николићима пробамо обезбједити кров над главом који су прошле зиме изгубили.
Повезане вести
„Спавам са ћерком на поду, није нам проблем што је хладно, него што мрави лазе по нама.”
Живот Призренке Љиљане Лолић тешко да би се речима могао описати. Принудно напустивши свој дом као млада девојка, срећу је потражила прво у Сврљигу где се удала за првог мужа, да би се након развода упутила ка Сребреници из које је практично побегла са децом због насиља које је трпела у другом браку.
Буди положајник угроженој дечици – БОЖИЋНА АКЦИЈА!
Божићни празници буде успомене из најранијег детињства када смо нестрпљиво чекали да мајка умеси чесницу, мушкарци донесу бадњак, док најмлађи укућани пијучући на Бадње вече најављују празник рођења Богомладенца Христа. Како старимо, ове успомене постају интензивније, а посебно нас један обичај подсети на родни крај, кућу и наше старе.