Трпела је ударце бившег супруга све док син није рекао „Доста, идемо!ˮ – Данијела Момчиловић из Ужица
Данијела Момчиловић је велики борац за своју децу. Вредна и неуморна свакодневно се труди да им обезбеди егзистенцију. Била је удата у Горњем Милановцу преко 20 година, али последњих година је трпела насиље бившег супруга. Ни деца нису била поштеђена. Сада је то иза њих, али борба да живе заједно и да имају нормалне услове тек предстоји.
Данијелу смо упознали у Ужицу, где се вратила код својих – деда Богосава и бабе Мире. Ипак, и даље је на релацији Горњи Милановац – Чачак – Ужице због деце и јер чисти куће и фирме где стигне, а то им је једини извор прихода.
Тукао нас је, имала сам тешке повреде. Чак сам крила ожиљке од оца. Искрено, трпела бих због деце још, али син је рекао ‘Доста, идемо!’. Од тада креће моја борба. Свашта сам радила. Била сам и шеф кухиње у ресторану на Златибору, али највише ми одговара да чистим где ме позову јер онда увек могу да се јавим деци и да уклопим време. Потребна сам им. Тренутно смо разбацани на пар страна, али циљ нам је да се скућимо сви код мојих у Ужицу – прича мајка Данијела.
Данијела од деце има Анђелу (20), Матију (17), Кристину (16), Милана (15) и Валентину (14). Каже за њих да су „толико везани, да је то страшноˮ. У њој се преплићу понос и туга.
Кристина врхунски игра фудбал.Тражио је и Спартак, али она не може без мене. Нажалост, искидала је лигаменте и има реума артритис. Мораће ускоро на операцију. Жеља јој је само да се што пре опорави, да гради каријеру и да мени помогне. Много нас је све ово погодило. Анђела и Кристина су чак почеле и да седе, само су ми рекле ‘мајко, не питај од чега’ – сузних очију додаје Данијела.
Многи цене Данијелу и помажу колико могу око проналажења повремених послова, одеће, обуће и осталог, али нико није у могућности више да помогне. Понекад и син одради са њом по неку кућу, па је од прошлог посла купио себи патике.
Сви се питају како успевам, али деца ми дају снагу. Покушавам да нађем посао за фиксну плату и да имам простора да радим приватно, али како ћу некад не знам више ни сама. Ипак сам имала четири царска реза. Сви ме гледају и као жену и као мушкарца, не штедим се. Али, искрено, треба и мени некад да одахнем два дана. Ево пре три дана нам се десило да нисмо имали ни да једемо, па смо поделили једну чоколаду – каже Данијела.
Деда Богосав је радио раније у Путевима Ужице, али не ради од када је оперисао кичму. Као и сваки деда воли своје унуке и жели за њих све најбоље:
Ја сам срећан кад су ми ту унуци. Кристина, моја фудбалерка, ми каже ‘Деда, само ми је важно да им умакнем пола метра и после ме више не стижу.’. Волео бих када бисмо могли да доградимо ову кућу, да будемо увек сви на окупу.
Кућа у којој живе налази се у брдском насељу Пора у Ужицу. Тренутно имају дневну собу, две собице, свега пар кревета и не баш условно купатило. Недовољно да би њих осморо ту могло нормално да живи. Зато им је потребна помоћ око изградње још једног спрата.
То би било испуњење свих наших жеља. Страшно је потуцати се по туђим кућама. Само да се озида, па бих ја редом куповала кревет по кревет. Сналазили бисмо се.
Породицу Момчиловић обишли су представници Хуманитарне организације Срби за Србе, па вас позивамо да својим донацијама помогнете да Данијели и њеној деци омогућимо да живе заједно под истим кровом!
Донације се могу слати на следеће начине: