У кући без купатила и воде Маја и Горан се не предају да изведу седморо деце на прави пут!

Породица Јовановић са седморо деце, једна је од највећих београдских породица. Родитељи Горан и Маја баве се пољопривредом, па смо имали прилику да поред њихове куће у Гроцкој обиђемо и фарму која се налази недалеко од њих.

Њихова кућа, како нам кажу, адаптирана је штала у којој немају ни основне услове за живот. У овој кући са родитељима живе и најмлађи Јовановићи – Невена (14), Милица (10), Николија (7), док у другој кући коју је Горан наследио од покојног оца у самом центру Гроцке, живи четворо најстаријих – Јован (24), Љубица (22), Јелена (19) и Теодора (17) са баком.

Обе куће су у лошем стању, али смо се поделили, најстаријима је потребан простор. Јован је керамичар, Љубица студент руског језика, Јелена студира гастрономију у Шапцу а Теодора је средњошколка. Што се тиче ове куће, успели смо једну просторију да адаптирамо, имамо горе две просторије које не користимо зими, као што видите купатило немамо, воду нисмо увели – упознаје нас са ситуацијом мајка Маја.

Ова вредна породица поред својих три хектара закупљује још 15 хектара које обрађују, а од животиња имају три крмаче, вепра и нешто живине. Како су нам рекли, посао им је стао пре неколико година када су имали преко 10 коза и јарца, али су због проблема са суфинансирањем државе остали без целог стада, а обећана помоћ изостала је.

Изгубили смо доста стоке у претходних неколико година. Када смо након тога узели краве, Милица се разболела од епилепсије па смо морали да их продамо како бисмо јој платили лекове и лечење. Волели бисмо да поново оформимо стадо коза, пошто би производњом сира и осталих производа од козијег млека могли додатно да зарадимо. Поред тога, значило би нам и да озидамо један подрум где бисмо могли да складиштимо те производе. Од рођења првог детета целу породицу смо жена и ја отхранили од пољопривреде и животиња, тако да нам таква помоћ највише значи – рекао нам је отац Горан.

Ова вредна и радна породица живећи поштено од свог рада, нажалост, сусретала се са бројним проблемима који су је увек враћали неколико корака уназад, па су нам током разговора напоменули и друге врсте помоћи која би им значила.

Наравно, када бисмо увели воду и имали купатило било би нам много лакше за живот. Такође, значио би нам један велики пластеник, пошто тренутно имамо један за наше потребе, па би све што произведемо у другом пластенику могли да продајемо – надовезује се мајка Маја.

На крају разговора, сазнали смо да су и многе машине, које користе за рад, дотрајале или је потребна замена одређених делова. Од механизације потребна им је рото коса за трактор, нове тракторске гуме и акумулаторски алат.

Позивамо добре људе да се прикључе великој акцији за породицу Јовановић како бисмо заједничким снагама помогли породици да крупним корацима крене напред!