Ветар у леђа за истрајне Крајишнике – јесења акција помоћи породицама у Крајини
Врло турбулентна, али успешна година је за нама, када говоримо о нашим активностима на подручју Крајине. Бројне опструкције узроковане актуелном пандемијом, али и разорни земљотреси који су погађали Банију од почетка године, нису нас омели у плановима да помогнемо на десетине породица. Последња у низу великих акција завршена је у претходних пар недеља, када је у традиционалној јесењој акцији помогнуто десет породица, а вредност испоручене помоћи износи 25.600 евра.
Поново смо успели да обиђемо све крајеве од Вуковара до Книна и да се уверимо на лицу места са каквим се проблемима суочавају заборављени Крајишници. Истрајност, упорност, непоколебљивост у намери да опстану на својим огњиштима и да своју децу одгоје у духу прађедовске вере, оно је што и нама даје ветар у леђа да прескочимо препреке и помогнемо им у ношењу крста.
По неком неписаном правилу, највећи број помогнутих породица је са подручја Далмације. Овога пута, за шест породица испоручена је тражена помоћ. Обилазак смо започели на локалитету Равних котара где смо посетили три породице.
Прво нас је угостила вредна и радна породица Мијак из Буковића крај Бенковца. Дражен и Ивана, имају дечицу Милу (9) и Николу (7). Породица живи у породичној кући коју су до скоро делили са Драженовим братом и његовом породицом. Дражен са својом породицом живи у доњем делу породичне куће, која није довољна за потребе четворочлане породице, тако да је молба била, да наша организација обезбеди грађевински материјал за доградњу још две просторије. Вредност обезбеђеног грађевинског материјала износи 2.900 евра, а радови су већ били започети у моменту наше посете.
Следећа породица коју смо посетили, били су Вулетићи из Куле Атлагића. Породицу чини самохрана мајка Славица, и деца Милош (24), Младен (18), Николина (10) и Владо (9). Породицу смо имали прилике да упознамо још пре девет година, када смо их први и други пут скромно помогли. Породица живи у крајње тешким условима, мајка, али и већина деце ометена је у развоју, а недавно се отац Милан упокојио, што је био и главни разлог да поново прискочимо у помоћ. Помоћ која је обезбеђена, огледала се у набавци основних санитарија и комплетног материјала за реновирање купатила. Иако на први поглед купатило изгледа као да је новијег датума, утврђено је на лицу места да због лошег квалитета израде истог, вода цури на све стране, и малтене је постало неупотребљиво. За ту намену је издвојено 1.800 евра.
Пут нас даље води до Доњег Карина и до породице Видић. Домаћинство Видића чине родитељи Александар и Катарина, син Дмитар (4), бебица Тијана (3 месеца), као и Александрови родитељи. Александра нисмо затекли код куће, јер је по обичају негде на неком послу, трудећи се на све могуће начине да заради што више новца за издржавање своје младе породице. Иначе је аутомеханичар по професији, али му нису страни ни грађевински послови. У износ од 1.800 евра, успели смо да уклопимо заиста обимну помоћ за Видиће, а акценат је био на основном покућству: дечија соба (кревет са душеком, ормар, сто и столица), шпорет на дрва, ламинат за дечију собу, орман и трпезаријски сто са четири столице.
Следећа породица коју посећујемо је породица Лазиница из истоименог засеока Лазиница недалеко од Скрадина. Породицу чине родитељи Дражен и Милева, са децом Николом (19) и Николином (11). Како смо сазнали, породица је углавном користила половни намештај годинама уназад, док је покушавала да се скући након повратка из избеглиштва, а који је у међувремену скроз дотрајао и пропао. Из тог разлога, за њих смо обезбедили нову угаону гарнитуру, једну комоду, кухињске елементе и један кревет на спрат за децу. Вредност испоручене помоћи износи 1.800 евра.
У месту Тепљух долазимо до домаћинства породице Чоловић, у ком живе родитељи Марко и Инес и ћеркица Карла (5). Иако запослен у оближњој фабрици, отац Марко планира да почне полако са озбиљнијим бављењем сточарством. Започео је градњу штале на свом имању, па је од наше организације затражено да им се помогне у набавци грађевинског материјала за довршетак градње тог објекта, након чега би могли да отворе пољопривредно газдинство и постану сами своје газде. За ту намену је издвојено 3.300 евра.
Последња помогнута породица на подручју Далмације, била је породица самохране мајке Наде Шијан, која живи у Книну са ћерком Аном (12). Нада има још двоје деце, ћерку која одавно живи у Загребу и сина који је недавно отишао у Немачку у потрагу за послом. За Шијане смо обезбедили ПВЦ столарију, а вредност набавке и уградње исте износила је 3.000 евра.
На Кордуну помогли смо једну породицу. У питању је породица Зимоња из Горње Трстенице. Зимоње смо, такође, помогли скромно пре око осам година, а с обзиром да се отац породице недавно упокојио, замољени смо да их опет помогнемо. И овај пут Зимоње су биле скромне у својим захтевима, тако да је обезбеђен за њих један кауч и кухињски елементи. Породицу чини самохрана мајка Далиборка и деца Драгана (21), Матија (19), Мирјана (18) и Никола (9). Вредност испоручене помоћи је 800 евра.
На подручју Источне Славоније и Западног Срема помогнуте су три породице. У месту Острово, помоћ је стигла прво до породице Цветковић, коју чине родитељи Радован и Зринка, и синови Дарко (17) и Горан (11). Цветковићи су повратници из Канаде, где су живели доста дуго. Породична кућа у коју су се вратили да живе, није скроз условна за живот, а осим тога, сви су били принуђени да спавају у једној соби. Из тих разлога, помоћ коју је наша организација обезбедила, огледала се у испоруци грађевинског материјала, који ће отац Радован искористити да би доградио уз кућу још једну већу просторију, где би деца могла да имају своје собе. Радови су већ увелико започети, како смо могли да видимо на лицу места, а колико се синови Дарко и Горан радују свом будућем кутку за учење и дружење, показује и једна од најлепших захвалница коју смо икада добили. Свакако несразмерно лепа захвалница, пруженој помоћи која је износила „свега” 1.300 евра. Још један доказ колико су људи са ових подручја задовољни и скромни у својим жељама, а поврх свега и неизмерно захвални, како можемо видети.
Недалеко од Цветковића, живи самохрана мајка Јасмина Остојић, са сином Федором (9). Породица коју смо ванредно укључили у акцију помоћи, с обзиром да им је у пожару кућа знатно оштећена. Због санације породичног дома, замољени смо да помогнемо у набавци било каквог материјала, који би им омогућио да санирају барем део куће, како би могли да је оспособе за живот пре зиме. У вредности од 900 евра, обезбеђене су подне плочице, ригипс и ламинат.
Најобиминија помоћ уручена је породици Савић из Вуковара, која је уједно и најбројнија од свих породица које су посећене и помогнуте у овој јесењој акцији, а можда и у најтежем стању, како здравствено, тако и у економском погледу. Породица је била до пре неколико месеци у заиста безизлазној ситуацији, а крај њихових мука није се назирао, како нам сами кажу. Живели су у туђој кући, која је заиста била неусловна за живот, а у прилог томе иде чињеница да је већина деце развила разноразне респираторне болести. Поврх свега, сиромаштво и нехумани услови за живот утицали су на то да деца заостану у развоју и да похађају наставу по посебном програму. Ипак то није оно што је оставило највећи утисак на нас.
Најмлађи Савићи, Рената (15), Лука (12), Стефан (9) и Ана-Марија (5) дочекали су нас знатижељно, уз стидљиве осмехе, показавши нам, да нису заостали у пружању искрене и срдачне добродошлице, што је нешто што се не може научити кроз наставни програм и што се развија само у чистим дечијим срцима, на ком год интелектуалном нивоу били. Захвалнице које су се потрудили да направе за све донаторе наше организације, говоре нам више од свега. Нажалост, нисмо имали прилику да упознамо и најстаријег сина Милана (18), који је како нам сви кажу, прави ослонац својим родитељима Александру и Александри, а који и сам има потешкоћа у праћењу редовне наставе. Потешкоћа да схвати ситуацију у којој се налазе његови родитељи и браћа и сестре му не недостаје, тако да је уз редовне школске обавезе редовно ишао у потрагу за било каквим пословима, како би дао свој допринос у борби са животним недаћама коју заједно бију свакодневно.
Савићи су доживели својеврсни преображај, како духовни тако и социјални, а томе су допринели првенствено добри људи и наши сарадници који су координирали акцију помоћи овој породици. Прво су Савићи добили по повољним условима да откупе кућу са имањем, и да тако коначно имају свој кров над главом. Ми смо учествовали са 8.000 евра, а за тај износ смо успели да финансирамо замену крова на целој кући, на којој је сада нови лимени кров, са новим олуцима и надстрешницом, а замењена је и сва ПВЦ столарија на кући, укључујући и улазна врата. Сада нема више влаге, на деци се то већ примећује, а највећа победа у свему овоме јесте та што су Савићи пре месец дана крстили петоро деце, чиме је целокупна акција добила посебан печат (Печат дара Духа Светога).
О значају наше акције, говори нам и отац Александар:
Ово је нешто што смо чекали више од осамнаест година. Нисмо могли ни да замислимо да ћемо коначно имати нормалније услове за живот, своју кућу и да ће деца имати своје собе. Инвалид сам, кичма ми је била поломљена, али и даље радим кад год могу, иако не бих смео, али морам да наставим даље због њих. Вашој организацији не знам како да захвалим.
Савићи су били круна ове акције, а уједно и последња породица која је била помогнута на подручју Крајине у календарској 2021. години.
У склопу свих ових посета, успели смо да одржимо и два неформална састанка са Епископима далматинским Никодимом и осечко-пољским и барањским Херувимом, у којима смо их додатно упознали са текућим активностима на подручју њихових епархија и обиму испоручене помоћи до сада. Уз благослов да наставимо и унапредимо постојеће активности, захвалили смо се владикама на срдачном гостопримству.
Као и увек, велику захвалност дугујемо свештенству Епархија горњокарловачке, далматинске и осечко-пољске и барањске, као и осталим сарадницима који се несебично жртвују за своје ближње и заједно са свима нама омогућавају да ова хуманитарна машинерија беспрекорно функционише, а све на корист онима којима је помоћ најпотребнија.
