03. новембра 2019.

Вриједна помоћ за повратничку породицу Гарић из Калесије

Није прошло много времена од прве посјете и упознавања са породицом, тек заиста вриједна помоћ наше хуманитарне организације стигла је и за породицу Гарић, која живи у Федерацији Босне и Херцеговине, у мјесту Гојчин, а које територијално припада општини Калесија. Након што су пред сам крај рата прогнани у избјеглиштво, а кућа и имање запаљени и опустошени, отац породице Милисав се вратио у Гојчин 2000. године са намјером да крене све испочетка. Радећи марљиво и слажући једну по једну циглу, дигао је кућу из пепела, а недуго затим са супругом Данијелом засновао своју, сада већ велику, породицу, коју поред родитеља чине још њихово петоро дјеце и то четири сина Марко (13), Миљан (11), Никола (8), Новак (4 мјесеца) и ћерка Марија (4). Изглед спрата током наше прве посјете Није било лако све ове године остати и опстати на мјесту гдје баш нисте најпожељнији. Такође, тешко је било и очекивати помоћ од других, ако су на првом мјесту заказали и/или нису нашли разумијевање они од којих је то било најреалније очекивати – твоји сународници. Ипак тихи и скромни глас оца породице Милисава, као апел за помоћ, стигао је до наше организације. Више из жеље да неко дође и посјети их и увјери се у услове под којима живи заједница српских повратника у општину Калесија, но због саме помоћи. Препознавши њихову тешку причу, дали смо се одмах на дјелање. Није прошло много од наше посјете и средства за почетак радова су обезбјеђена и већ почетком мјесеца септембра кренули смо са радовима и испоруком помоћи. Велику захвалност за то дугујемо њемачком огранку наше организације који су сав приход прикупљен на турниру Тројка из блока одржанe у Франкфурту намјенили за породицу Гарић. А ни помоћ коју смо испоручили није била ни мала ни скромна, а вриједност радова је износила 27.227,21 КМ. Како смо и писали велики проблем породици представља недостатак животног простора и проблем је све већи и већи како дјеца расту. Када су правили кућу, због недостатка средстава завршено је било само приземље куће, док је спрат куће остао празан са надом да ће средстава коначно достати и да ће и њега завршити. Нада са којом су живјели годинама и од које су већ били готово одустали док се нису нама обратили за помоћ. Тако смо и нашу помоћ усмјерили на завршетак спрата куће у ком смо изградили три дјечије собе и комплетно их опремили намјештајем и покућством. Да би све било могуће, прво је било потребно санирати постојећи кров па смо исти прво обложили даскама и опшили лимаријом и комплетно замјенили цријеп на њему. Такође, обзиром да нису постојале стрепенице за пењање на спрат и да се на њега ишло мердевинама израдили смо и степениште и додатно замјенили столарију у приземљу куће, чиме је окончана помоћ за ову породицу. Надамо се да је ово само почетак помоћи за српску повратничку заједницу у Калесији и да ће се створити услови да се настави и у годинама које долазе. Још много породица чека на помоћ, а преко свог удружења „Агроразвој” замолили су нас и за помоћ у виду додатне пољопривредне механизације и једног путничког превозног средства за ученике који наставу похађају у оближњем мјесту Осмаци, које територијално припада Републици Српској. На самом крају још једном ћемо навести ријечи оца породице Милисава које нам је рекао приликом наше прве посјете и нека нам још једном послуже за наук како се брани кућа и огњиште:

Ако би све оставили спаљено и запуштено сигурно се нико никада не би вратио. Овако, док код се прави нешто и одржава сигрно ће ту неко и остати на свом огњишту.
До следећег сусрета срдачан и братски поздрав из Калесије – Нема предаје!

Повезане вести

Коментари