“ЉУБИЦА СЕ УСКОРО ВРАЋА КУЋИ” – породица Мијин из Иђоша у загрљају деце у новом дому!

Одвојити дете од мајке сигурно је један од најтежих удараца, како за мајку, тако и за целу породицу. Нажалост, са оваквим случајем сусрели смо се код породице Мијин, којој је мала Љубица (2) одузета од стране социјалне службе и предата хранитељској породици. Прича која је дотакла срца многих успешно је приведена крају. Породицу Мијин уселили смо у нову кућу, а мала Љубица се ускоро враћа!

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

Дугачак је списак невоља са којима је била суочена породица Мијин, почев од тога што је Линда остала сама и борила се за своје осморо деце, преко сталних селидби услед отказивања станодаваца, до живота у једној собици без струје и са испуцалим прозорима, а све то уз месечна примања од 300 евра. Међутим, Линда са својом војском коју чине Леонора (4), Матија (5), Леонтина (7), Лео (8), Драгана (9), Синиша (12), Нена (15) и ускоро поново Љубица (2), успела је да истраје кроз све муке које су је задесиле и добије свој дом. Сада су, како кажу, своји на своме!

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

„Осећам се дивно што напокон имамо своју кућу и што ће сва деца бити на окупу. Много нам је било тешко у старој кући, без струје и без воде. Нисмо могли ни да се купамо. А сада је много боље, имамо услове, имамо купатило. Кућа је велика, има шест соба, два купатила, свако дете има своју собу. Имамо велико двориште. Да није било вас, ми никада не бисмо имали кров над главом“, кроз сузе нам говори Линда о својим осећањима, па додаје:

„Срећни смо што ћемо напокон бити заједно. Љубица ће се вратити крајем јуна. Једва чекамо да напокон дође! Захваљујем се свим добрим људима који су нам помогли да моја деца имају боље услове за живот.“

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

 

НЕКАД И САД

„Леова сам учитељица, тако да сам упозната са целом ситуацијом у којој се налазила породица Мијин. Пожелела сам да им помогнем на све могуће начине и пријавила сам их ХО Срби за Србе. Имали смо срећу да се организација потруди и обезбеди породици кућу“, каже учитељица Јасмина Цигановић, која је на дан усељења дошла са својим ученицима да обрадује свог школског друга, пробудивши снажне емоције у свима нама који смо се ту затекли.

„Данас смо се организовали да дођемо, видимо и присуствујемо усељењу у нову кућу. Веома је лепа. Прошли смо кроз све просторије, довољно је пространа и испуњава све услове за живот и рад. Деца сада имају писаће столове, своје собе, кревете и живе много другачије него раније.“

Свако време носи своје дискретне хероје, а Јасмина је свакако један од њих. Заиста вам кажем: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25,40) – овога пута Јеванђеље смо видели на делу.

Лео, коме је тог дана на усељење дошло цело одељење, усхићен од среће рекао нам је:

„Нова кућа је много топлија јер не дува кроз прозоре. Више не спавамо сви у једној соби, него свако има своју собу. Много сам срећан зато што наша сестра Љубица долази. Хвала свим људима који су нам помогли да добијемо нову кућу о којој смо сањали.“

Породици Мијин купили смо кућу у Иђошу, селу у ком су и до сада живели, а затим смо је реновирали. Реновирање је обухватило низ радова на кући: гипсарске радове (оставу смо преуредили у собу), молерско-фасадерске радове (одрадили смо део фасаде, док је остатак окречен, као и унутрашњост куће), постављање ламината и ПВЦ столарије.

Кућу смо такође опремили намештајем (кухиња, лежај самац, кауч, ормар, брачни кревет, три кревета самца, гардеробер, трпезаријски сто са шест столица, два радна стола, предсобље и двосед) и белом техником (електрични шпорет и комбиновани фрижидер).

Важно је истаћи да су Мијини, поред куће, добили и цело газдинство које обухвата 20 ари плаца, велики број помоћних објеката и гаражу. Заиста је реч о новом почетку и великом потенцијалу за самоодрживост породице.

Укупна вредност помоћи износи 4.761.934 динара.

Овим путем желимо да се захвалимо великом броју донатора и људима који су се несебично одазвали да помогну породици Мијин.  Посебну захвалност дугујемо Браниславу З. (Србија), Горану и Јелени С. (Аустрија), Србима у Кини и Ватерполо репрезентацији Србије.

Такође, желимо да истакнемо и низ хуманитарних догађаја организованих за помоћ породици Мијин. Ту је Хуманитарни квиз у Зрењанину, журка и стони фудбал у Кикинди, Рукометна утакмица у Кикинди, Квиз из блока у Лазареву, стони фудбал у Зрењанину, Пикадо из блока у Кикинди, Пикадо и билијар из блока у Зрењанину, Пита из блока у Кикинди, Крофне из блока у Кикинди, и турнир у игрицама у Београду (Game Pub – ТЦ Стадион).  Сви они су имали исти циљ, и успели су у томе на чему им из срца благодаримо!