Хуманитарна организација Срби за Србе, посетила је 24. јула породицу Ђурић из Лаћарка, поред Сремске Митровице. Ова многочлана породица остала је, нажалост, без једног члана. Иако млад, вероватно и последицaмa великих искушења и борбе против сиромаштва, отац Тодор напустио је овај свет и оставио за собом жену Јованку (34) и деветоро деце Цвија (16), Милош (15), Милан (14), Немања (13), Милица (12), Стефан (10), Михајло (8), Огњен (7) и Урош (6).
Ово је трећа посета организације Срби за Србе породици Ђурић, после проширења стамбеног простора, овај пут смо их обрадовали са 4 нова кревета са душецима и постељином, укупне вредности од 83.056 дин.
У кући су нас дочекали бака, тетка и сво деветоро малишана, док је мајка радила. Tугa се не осети, само рад, игра и смех. Мајка Јованка улаже велики труд да васпита и одгоји децу на прави начин, и након боравка од само неколико часова, и ми сами смо се уверили у то.
Сви малишани су упућени у кућне послове, сваки дан се зна ко шта ради, добри су ученици, а успут стижу и да се баве спортом. Старија браћа и сестре се слушају и поштују. Свађа нема, само мало оног слатког дечјег кошкања. Играју се сви заједно независно од пола и година, и док би човек помислио да су сами себи довољни и да им нико не треба, и комшијска деца радо долазе код Ђурића јер, као што сами кажу, то је највеселија и најсрећнија породица у Лаћарку.
Ђурићи су ту да нас подсете на праве животне вредности –породицу и љубав према ближњима. Ни чланови ХО СЗС нису остали поштеђени, па су морали и они да заиграју фудбал. Примили неколико голова, удараца лоптом, неки су и пали, али је то све дечја чар и радост коју пружа ова породица.
При нашој првој посети, отац Тодор је рекао да добрим људима који му пружају помоћ, може и жели да се одужи тако што ће децу извести на прави пут. Иако више није са нама, чланови ХО СЗС могу да потврде да је свој задатак испунио.
Ово је трећа посета организације Срби за Србе породици Ђурић, после проширења стамбеног простора, овај пут смо их обрадовали са 4 нова кревета са душецима и постељином, укупне вредности од 83.056 дин.
У кући су нас дочекали бака, тетка и сво деветоро малишана, док је мајка радила. Tугa се не осети, само рад, игра и смех. Мајка Јованка улаже велики труд да васпита и одгоји децу на прави начин, и након боравка од само неколико часова, и ми сами смо се уверили у то.
Сви малишани су упућени у кућне послове, сваки дан се зна ко шта ради, добри су ученици, а успут стижу и да се баве спортом. Старија браћа и сестре се слушају и поштују. Свађа нема, само мало оног слатког дечјег кошкања. Играју се сви заједно независно од пола и година, и док би човек помислио да су сами себи довољни и да им нико не треба, и комшијска деца радо долазе код Ђурића јер, као што сами кажу, то је највеселија и најсрећнија породица у Лаћарку.
Ђурићи су ту да нас подсете на праве животне вредности –породицу и љубав према ближњима. Ни чланови ХО СЗС нису остали поштеђени, па су морали и они да заиграју фудбал. Примили неколико голова, удараца лоптом, неки су и пали, али је то све дечја чар и радост коју пружа ова породица.
При нашој првој посети, отац Тодор је рекао да добрим људима који му пружају помоћ, може и жели да се одужи тако што ће децу извести на прави пут. Иако више није са нама, чланови ХО СЗС могу да потврде да је свој задатак испунио.
Најмлађи чланови породице Ђурић
Повезане вести
Још један пикадо у Земуну
У суботу 16. фебруара одржан је хуманитарни пикадо турнир у малом бару Бараба. У „Бараба изазову“, како је назван турнир, учешће је могло да узме дванаест такмичара и донацијом од најмање 500 динара окуша умеће бацања пикадо стрелица у игри Крикет која је унела свежину нашим турнирима који се најчешће базирају на игри 301.
Први пикадо из блока на Малти
У недељу 17. фебруара одржан је први Пикадо из Блока турнир на Малти. Узевши у обзир да је ово место сасвим ново и већини још непознато на ово малом острву у Медитеранском мору, одзив је био феноменалан. Пријављено је 48 такмичара, а укупна сакупљена сума износи 1005 евра.