Хуманитарна организација Срби за Србе, посетила је 24. јула породицу Ђурић из Лаћарка, поред Сремске Митровице. Ова многочлана породица остала је, нажалост, без једног члана. Иако млад, вероватно и последицaмa великих искушења и борбе против сиромаштва, отац Тодор напустио је овај свет и оставио за собом жену Јованку (34) и деветоро деце Цвија (16), Милош (15), Милан (14), Немања (13), Милица (12), Стефан (10), Михајло (8), Огњен (7) и Урош (6).
Ово је трећа посета организације Срби за Србе породици Ђурић, после проширења стамбеног простора, овај пут смо их обрадовали са 4 нова кревета са душецима и постељином, укупне вредности од 83.056 дин.
У кући су нас дочекали бака, тетка и сво деветоро малишана, док је мајка радила. Tугa се не осети, само рад, игра и смех. Мајка Јованка улаже велики труд да васпита и одгоји децу на прави начин, и након боравка од само неколико часова, и ми сами смо се уверили у то.
Сви малишани су упућени у кућне послове, сваки дан се зна ко шта ради, добри су ученици, а успут стижу и да се баве спортом. Старија браћа и сестре се слушају и поштују. Свађа нема, само мало оног слатког дечјег кошкања. Играју се сви заједно независно од пола и година, и док би човек помислио да су сами себи довољни и да им нико не треба, и комшијска деца радо долазе код Ђурића јер, као што сами кажу, то је највеселија и најсрећнија породица у Лаћарку.
Ђурићи су ту да нас подсете на праве животне вредности –породицу и љубав према ближњима. Ни чланови ХО СЗС нису остали поштеђени, па су морали и они да заиграју фудбал. Примили неколико голова, удараца лоптом, неки су и пали, али је то све дечја чар и радост коју пружа ова породица.
При нашој првој посети, отац Тодор је рекао да добрим људима који му пружају помоћ, може и жели да се одужи тако што ће децу извести на прави пут. Иако више није са нама, чланови ХО СЗС могу да потврде да је свој задатак испунио.








