Хуманитарна организација Срби за Србе, посетила је 24. јула породицу Ђурић из Лаћарка, поред Сремске Митровице. Ова многочлана породица остала је, нажалост, без једног члана. Иако млад, вероватно и последицaмa великих искушења и борбе против сиромаштва, отац Тодор напустио је овај свет и оставио за собом жену Јованку (34) и деветоро деце Цвија (16), Милош (15), Милан (14), Немања (13), Милица (12), Стефан (10), Михајло (8), Огњен (7) и Урош (6).
Ово је трећа посета организације Срби за Србе породици Ђурић, после проширења стамбеног простора, овај пут смо их обрадовали са 4 нова кревета са душецима и постељином, укупне вредности од 83.056 дин.
У кући су нас дочекали бака, тетка и сво деветоро малишана, док је мајка радила. Tугa се не осети, само рад, игра и смех. Мајка Јованка улаже велики труд да васпита и одгоји децу на прави начин, и након боравка од само неколико часова, и ми сами смо се уверили у то.
Сви малишани су упућени у кућне послове, сваки дан се зна ко шта ради, добри су ученици, а успут стижу и да се баве спортом. Старија браћа и сестре се слушају и поштују. Свађа нема, само мало оног слатког дечјег кошкања. Играју се сви заједно независно од пола и година, и док би човек помислио да су сами себи довољни и да им нико не треба, и комшијска деца радо долазе код Ђурића јер, као што сами кажу, то је највеселија и најсрећнија породица у Лаћарку.
Ђурићи су ту да нас подсете на праве животне вредности –породицу и љубав према ближњима. Ни чланови ХО СЗС нису остали поштеђени, па су морали и они да заиграју фудбал. Примили неколико голова, удараца лоптом, неки су и пали, али је то све дечја чар и радост коју пружа ова породица.
При нашој првој посети, отац Тодор је рекао да добрим људима који му пружају помоћ, може и жели да се одужи тако што ће децу извести на прави пут. Иако више није са нама, чланови ХО СЗС могу да потврде да је свој задатак испунио.
Ово је трећа посета организације Срби за Србе породици Ђурић, после проширења стамбеног простора, овај пут смо их обрадовали са 4 нова кревета са душецима и постељином, укупне вредности од 83.056 дин.
У кући су нас дочекали бака, тетка и сво деветоро малишана, док је мајка радила. Tугa се не осети, само рад, игра и смех. Мајка Јованка улаже велики труд да васпита и одгоји децу на прави начин, и након боравка од само неколико часова, и ми сами смо се уверили у то.
Сви малишани су упућени у кућне послове, сваки дан се зна ко шта ради, добри су ученици, а успут стижу и да се баве спортом. Старија браћа и сестре се слушају и поштују. Свађа нема, само мало оног слатког дечјег кошкања. Играју се сви заједно независно од пола и година, и док би човек помислио да су сами себи довољни и да им нико не треба, и комшијска деца радо долазе код Ђурића јер, као што сами кажу, то је највеселија и најсрећнија породица у Лаћарку.
Ђурићи су ту да нас подсете на праве животне вредности –породицу и љубав према ближњима. Ни чланови ХО СЗС нису остали поштеђени, па су морали и они да заиграју фудбал. Примили неколико голова, удараца лоптом, неки су и пали, али је то све дечја чар и радост коју пружа ова породица.
При нашој првој посети, отац Тодор је рекао да добрим људима који му пружају помоћ, може и жели да се одужи тако што ће децу извести на прави пут. Иако више није са нама, чланови ХО СЗС могу да потврде да је свој задатак испунио.
Најмлађи чланови породице Ђурић
Повезане вести
„Са Косова...” одјекује и из Бијелог Поља. У новој СЗС акцији помогнуте двије породице!
Реализована је још једна акција Хуманитарне организације Срби за Србе на сјеверу Црне Горе. Помоћ су добиле двије породице на територији општине Бијело Поље. Не зна се да ли је даље село Пријелози, гдје живе Недовићи, или Граб, одакле су Перуничићи.
Срби за Србе за народну кухињу у Беранама!
Народна кухиња „Дивна Вековићˮ у Беранама свакодневно спрема оброке за више од 200 корисника. У протеклих скоро пет година оправдала је своје постојање и постала мјесто гдје свако ко има потребу може да утоли глад. Налази се при манастиру Ђурђеви Ступови, а испорука хране врши се на пет пунктова.