„Новогодишња честитка“ из дома породице Потић
Тренуци када година полако долази до краја, и када се празнична еуфорија све више приближава, представљају најбоље време за посећивање и помоћ социјално угроженим породицама, јер симболично многим породицама божићни и новогодишњи празници представљају идеалну прилику за нови почетак.
Ако имамо у виду да у том новом почетку учествују и донатори хуманитарне организације „Срби за Србе“, онда можемо бити спокојни и сигурни да ће доћи до великих и позитивних промена!
Ова радосна мисао, помешала ми се са добрим расположењем, јер су хладни децембарски дани, и по која пахуља снега указивали да ћемо ове празнике прославити уз идиличну зимску атмосферу, онакву какву сигурно памтимо из нашег најранијег периода, када смо се породично окупљали испред камина, слушали разговоре старијих и безбрижно уживали у свим чарима празника.
Купљени материјал за наткривање потпорног зида
На жалост, неколико десетина хиљада српске деце данас немају могућност да створе овакве успомене, јер живе у веома тешким условима. Наравно, ово сазнање не допушта нам да будемо песимисти и клонемо духом, већ да заједничким снагама помогнемо што више породица, како бисмо ову бројку смањили док једног дана не помогнемо сваком угроженом српском детету – што је и коначни циљ наше хуманитарне организације. Овога пута, корак ка том циљу направили смо помажући шесточлану породицу Потић, из Пирота. Помоћ се састојала у виду центрифуге за прање тепиха, машине за дубинско прање као и материјала за потпорни зид и његово наткривање. Укупно, за ову акцију утрошено је 416.863 динара.
Потпорни зид
Новоотворена деоница пута према Пироту, омогућила нам је да без већих проблема стигнемо у један од централних градова југоисточне Србије. Пошто нам је ово друга посета, лако смо пронашли кућу породице Потић. Није прошло ни неколико секунди од уласка у двориште, када сам зачуо глас мале Лане (7 година), са којом сам остварио најбољи контакт у нашој првој посети, која је правећи се да јој не прија мој поновни долазак, узвикнула мрштећи се – „Опет ти?“. Смешећи се, одговорио сам јој да није имала среће, и да ће морати да ме истрпи и овај пут. Након ње, појавила се старија ћерка Софија (13) која нас је, држећи свог кућног љубимца, љубазно са осмехом позвала да уђемо унутра.
Центрифуга за прање тепиха
Још на улазу, сачекао нас је добро познати звук „распеваних“ канаринаца, јер је један од хобија оца Слободана узгој и припрема канаринаца за такмичење, у чему је колико видимо, по броју пехара и диплома које се налазе у ходнику, веома успешан. У том тренутку, појавили су се и домаћини, отац Слободан и мајка Сања, у видно позитивном расположењу, са којима смо се поздравили и ушли у дневну собу, где су нас дочекале и најстарија Андријана (18), као и најмлађа Милица (4). Да, добро сте прочитали, породицу Потић Господ је наградио женском децом, за сада су дошли до броја пет, а пошто се једна ћерка удала, у дому Потића остало их је четири.
Чим смо сели за сто, приметио сам радну свеску и фломастере које сам претпостављао да припадају Лани, што ми је она неколико секунди касније то и потврдила, жалећи се како сам је пореметио у писању домаћег задатка и да због мене неће стићи да уради на време јер ускоро иде у школу. Након општег смеха који је изазвао овај Ланин одговор, почели смо да причамо са домаћинима о томе шта се све променило од наше прве посете. Оно што сам већ и сам могао да приметим, да је за разлику од првог пута, када су на зидовима били приметни кругови влаге и буђи, све било потпуно суво и соба је коначно била условна за живот. Потићима се проблем са влагом јављао сваки пут када би падала киша, јер се иза њихове куће налази земљана узбрдица са које се обрушавала вода право на њихову кућу. За решење овог проблема, наша организација обезбедила им је материјал за изградњу и наткривање потпорног зида, па су Потићи „радном акцијом“ заједно са пријатељима и породицом изградили зид, док ће наткривање бити завршено у наредним данима.
Машина за дубинско прање
Такође, с обзиром да су Потићи током наше прве посете због финансијске ситуације, јер је отац Слободан инвалид у пензији а мајка Сања не може да нађе посао, одлучили да сами покрену породичан бизнис – перионицу тепиха, наша организација обезбедила им је центрифугу за прање тепиха као и машину за дубинско прање, па су Потићи добили све услове да од пролеће отворе перионицу, чиме би значајно повећали своје месечне приходе, и тиме омогућили својим ћеркама једно лепо и безбрижно детињство.
Купљени материјал за наткривање потпорног зида
Причајући одушевљено о даљим плановима, на који начин ће кренути са радом на пролеће, мајка Сања похвалила нам се да је већ ишла на обуку за коришћење ових машина, и да једва чека да посао крене, јер како каже, у Пироту за сада постоје само две перионице које имају овакве центрифуге за прање тепиха, које због обима посла, не могу да постигну да оперу тепихе свима, па су сигурни да ће због тога и њима посао кренути добро.
Уз кафу и чај, настављамо са причом, док све девојчице помажу сестри Лани да заврши домаћи, јер јој понестаје времена, ускоро ће заједно са Софијом која је иста смена као она, кренути у школу – а ми користимо последње тренутке када је цела породица на окупу, да се испред новогодишњих украса сликамо, и пошаљемо једну веселу „новогодишњу честитку“ свим нашим донаторима, која ће сигуран сам дати подстрек да наставе са својим донацијама у овогодишњој Божићној акцији, која још увек траје и у којој имамо за циљ да направимо на десетине оваквих новогодишњих и божићних честитки широм Балкана!
Полако се ближио крај наше посете, па мајка Сања користи прилику да нам спакује неколико тегли њиховог домаћег џема, на који је, веома понасна јер је од брања воћа до прављења имала помоћ свих ћерки. На крају, натоварени овим „слатким поклонима“ поздрављамо се са Потићима, док ми Лана колутајући очима говори да је добро што сам коначно решио да идем, и да ме је једва истрпела овог пута.
Док смо излазили из дворишта, мајка Сања ме је зауставила и са великим оптимизмом у очима рекла: „Даће Бог да нам ово крене како треба, да сутра и ми можемо да постанемо донатори ваше организације и тиме помогнемо другима!“
Улазећи у ауто, насмејан и срећан због оваквих речи, схватио сам да све више људи разуме идеју наше организације „Срби за Србе“, и да „ланац доброчинства“ који заједно са многим другим организацијама успешно ширимо, почиње да даје резултата – показујући шта се све може, када се Срби сложе!