Најновије вести

Данас су задушнице

Данас су задушнице

Саборна ЦркваПравославни верници данас обележавају Велике или Зимске задушнице, празник сећања на преминуле рођаке и пријатеље, када се посећју гробља, а у црквама служе молитве посвећене умрлим. Срби на Косову и Метохији и на ове задушнице, на гробља која су углавном оскрнављена, иду у пратњи полиције. Православни верници, њих око 300, из северне Косовске Митровице посетили су јутрос гробље у јужном делу града. И овога пута верници су наишли на стравичан призор - уништени су Спрски споменици на гробовима њихових најмилијих. Делови споменика су побацани тако да поједине породице нису задуго могле да пронађу место где су сахрањени њихови најближи. Представници наше оганизације Срби за Србе, посетили су Српску партијаршију и Саборну цркву у Београду, упалили свеће у име свих наших чланова из дијаспоре и матице и одали помен свим Србима.Кратку видео репортажу из центра Београда, као и из Саборне Цркве можете погледати ОВДЕ.

Детаљније...

Девет Анђела породице Савић

Девет Анђела породице Савић

 Имамо нешто стоке и то нам много значи - прича Госпава и узима у наручје најмлађе од деветоро деце.И плач је сада дететов  престао. Прешао је у благи осмех. На трен срећно лице жене поприма озбиљан израз. Очекује да им у госте дође Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, који је најавио посету овој породици. Госпава, ипак, признаје да готово непрекидно размишља о свакодневним проблемима. Незнам шта нам сутра доноси, ту смо  од рођења и ту желимо да останемо. Опширније..

Детаљније...

Слика није доступна
Слика није доступна

У Мачкату се рађају деца

За последњих десет година у Мокрој Гори затрло се сто домаћинстава! Само у овом месецу у Кремнина, где прошле године није било свадбеног весеља, заувек је угашено шест кућних димњака! У Стублу деце готово да и нема, а у оближњој Јабланици тек сваки двадесет пети становник млађи је од седам година! Ово је само делић суморне демографске слике села златиборског краја. Изузев богатог Мачката, који је сушта супротност сеоских средина из окружења, у готово свим селима број житеља драстично се смањује, школе се затварају, а истовремено све више је нежења, пустих поседа, угашених огњишта.

У сенци приче о ескспанзији Мокре Горе, крије се истина о замирању прелепог села подно Таре. Како кажу у Месној заједници Мокра Гора, 1998. у селу је било око 500 домаћинстава, да би се само десет година касније тај број свео на 400 кућа. Забележено је да је 1991. у овом месту живело 816 душа, а попис из 2002. избројао је само 605 Мокрогораца. - Памтим да је 1987. у школу ишло 118 ђака, а данас их је свега 49. Тада је највећи прилив ученика био из заселака Кршања, Александрићи, Тошићи и Столац, а данас на сва та четири насеља заједно отпада један једини ђак. Јуна ове године из школе ће изађи дванаест осмака, а само троје првака ће бити уписано - каже за Вукашин Арсовић, наставник из мокрогорске школе. Жарко Бешлић, матичар из месне канцеларије у Кремнима, прошле године није склопио ни један једини брак. - Лане у Кремнима није било свадби, а избројасмо скоро да је у селу 147 нежења до 45 година старости. У исто време умрло је педесет Креманаца, а дај боже да је у књиге рођених заведено десет нових имена. Само у овом месецу шест старачких домаћинстава је угашено, - прича матичар. Велика улагања у сеоски туризам у питомини Трипкове нису допринела повечању наталитета. Тако се број мештана од 1953. године, када је у овом селу пописано 1.052 становника, свео на надашњих 372, који су у просеку стари 51,1 годину. Најцрња демографска статистика бележи се у Јабланици. Овде је чак 26,1 одсто становиштва старије је од 65 година, а само четири одсто отпада на децу предшколског узраста! Од 423 пунолетна мушкарца из Јабланице, њих 152 су нежење. У комшијском Стублу број становника између два пописа (1991-2002) смањен је за трећину, тако да у овој средини сада обитава 214 становника од којих је чак 197 пунолетно. За само две деценије преполовио се списак становника Гостиља, па ово село сада броји 344 мештана. Село Рудине вероватно је најстарија средина у региону, премда су Рудињани у просеку стари 61,9 година а просек чланова једне породице је понижавајућих 1,96. Основна школа у Семегњеву пре три године је затворена из једног разлога - у селу нема деце. Као лик из неке друге приче, из ове тужне демографске слике одскаче Мачкат, село надалеко чувених пршутара. У Мачкату су број становника од 1991. када је пописано 658 живих попео на данашњих девет стотина душа. Просечна старост у Мачкату је 38 година, а једна породица броји 3,82 члана. - Мачкат је у предности јер је овде у силној експанзији занатски сектор оличен у производњи артикала од сушеног меса. Због омасовљавања производње која је освојила домаће тржиште, становништво нема потребу да се сели из Мачката, већ све више улаже у своја газдинстава и на њима заснива своју будућност - каже Милан Лазовић заменик председника општине Чајетина.

Детаљније...

Слика није доступна

Деца немају ни за ужину

СОМБОР – Данијела и Властимир Мерл са своје петоро деце већ две године живе од дечјег додатка и социјалне помоћи. Од дечјег додатка купују се лекови за Властимира (36), који је срчани болесник, плаћају се рачуни на које одлази и део социјалне помоћи, а од 4.000 динара, колико углавном преостане, враћају се дугови и купује храна и хигијенски пакет.

- Најтеже ми је када ми људи пребацују што имамо толико деце, кажу: „да их имате мање, лакше би вам било“. А нама су деца и у овој немаштини највећа радост и мотив за живот - почиње своју причу Данијела Мерл (33).

Није, према Данијелиним речима, баш увек било толико тешко. Она и Властимир почели су заједнички живот пре 12 година. Прво су добили Ванесу (12), потом Влада (10), Предрага (9), Вању (6) и Ану (5). Властимир је радио у уљари, али и приватно, и мало по мало некако су се скућили. Заменили подстанарске собице станом који су им уступили рођаци, али и радили на томе да својој деци и себи обезбеде лагоднији живот. - Али Властимир је 2006. године имао два инфаркта, уграђене су му четири ендопротезе, а недавно и пета. Није више могао да ради, а са 10 година радног стажа и 36 година живота нема услова ни за инвалидску пензију. Мене нико неће да запосли, јер када чују да имам петоро деце, после првог разговора више ме и не зову – прича Данијела и додаје да сада живе од дечјег додатка за који укупно добијају 8.600 и 6.300 динара социјалне помоћи. Никада до сада, прича, није тражила помоћ, али више не може да живи са сазнањем да ће и наредног јутра деци рећи: „Немамо хлеба, имамо само чај“. - А деца су дивна, кажу: „добро мама, нећемо ни тражити, појешћемо ужину у школи“. Не знам тада шта да радим, да се стидим, плачем или јаучем - говори у очају Данијела. Од дечјег додатка Мерлови прво купе Властимиру лекове, на које се, уз све попусте које има, месечно потроши 3.500 динара. Потом се плаћају рачуни за струју, воду и остало. Преостане 4.000 динара. - Тада најпре вратим дугове, купим храну, наравно, најјефтинију, потом детерџент, шампоне, пасте и то све по најнижим ценама и све то растегнемо максимално. Често, као сада, око 20-ог у месецу останемо без динара и онда нема ни хлеба – говори Данијела. О потребама школараца, Ванесе, Владе и Предрага, Данијела тешко говори. Волели би Мерлови да Ванеса и даље може играти у фолклору, те да се Влада и Предраг баве неким спортом, али како, када су и дупле беле чарапе за физичко недостижне. - На почетку школске године Ванеси нисмо успели да купимо књиге, па их позајмљује од другарице, док су Влада и Предраг нешто добили од другара. Вањи, која иде у забавиште, патике смо залепили селотејпом, јер за нове немамо новца – каже Данијела и додаје да најмлађа, весела и живахна Ана и нема посебне прохтеве. Кућни буџет Данијела покушава да увећа чистећи по кућама, али и тог посла нема много, а ни помоћ са стране не могу очекивати од никога, јер сви живе у сличним тешкоћама. - Не можемо више овако, а не знамо шта више да предузмемо. Тражила сам помоћ и од општине, али свуда сам наишла на затворена врата. Преостаје нам, изгледа, да будемо срећни што су нам деца здрава, па макар и да не једу сваког дана - каже Данијела. Отворен хуманитарни текући рачунДа би се помогло Мерловима, отворен је хуманитарни текући рачун у "Војвођанској банци" на име Данијеле Перишкић Мерл, број: 355-5503164-36.  

Дечје жеље Док старији Мерлови желе да им деца имају хлеба сваког дана, дечје жеље су другачије. Ванеса жели да има своје књиге, Влада - компјутер, Предраг – мобилни телефон, а Ана било какав лак за нокте. И Вања сигурно има неку жељу, само нисмо успели да забележимо коју, јер је била у забавишту.

Детаљније...

Слика није доступна

Гладују 25 дана у месецу

Самохрана мајка Милена Илић с петоро ђеце из села Локвари надомак Бањалуке живи у трошној соби, лишени основних услова за живот, једва преживљавајући са 120 КМ мјесечно. Живећи годинама у неимаштини, очајна што су њена ђеца често гладна, Милена је помоћ тражила на све стране, па и преко огласа. "Дала сам оглас у којем тражим помоћ од добрих људи. Мени не треба ништа, али мојој ђеци треба храна, ођећа... Ја им то не могу пружити. Тешко нам је", прича кроз сузе Милена. Неколико људи, каже ова самохрана мајка, већ су јој донијели нешто новца, хране и ођеће за ђецу, што им је помогло да бар неко вријеме не гладују. Једини приход који Милена и њених петоро ђечице добијају је 120 КМ ђечјег доплатка, јединог новца којим покрива све животне трошкове. Зато њена ђеца, каже Милена, трпе глад и на својој кожи осјећају сву горчину живота. "Од 120 КМ доплатка је немогуће хранити петоро ђеце. Њих четворо иде у школу и морам им сваки дан дати бар по марку, а то је четири марке дневно. Тако да пет дана једемо, а 25 смо гладни", казала је Илићева.Милена и њених петоро ђеце живе у једној соби у којој сви спавају, једу, купају се и уче. Воде немају, као ни купатила."Овђе је немогуће живјети. Немамо ни најосновније услове за живот, ђецу немам гђе окупати, нити имам гђе прати веш. Воду доносим са бунара", прича Милена.Миленин муж објесио се прије годину дана јер, казала је Милена, није више могао да живи у биједи гледајући како му ђеца гладују.Једанаестогодишња Стана обољела је од епилепсије јер је прва затекла мртвог оца."Сада сваку марку што добијем чувам за њене лијекове. Љекари су рекли ако јој се напади буду понављали, мораће у болницу", прича Милена.Муке породице Илић најгоре су зими. "Снијег буде до кољена, ако се ђеца разболе или Стана добије напад, спаса нам нема", рекла је Милена показујући посљедњи нарамак дрва који им је преостао.Осим Стане, Милена има трогодишњег сина Петка, шестогодишњу Ирену, осмогодишњег Јоју и 15-годишњег Тошу. Двије старије кћерке од 15 и 17 година, казала је Милена, удале су се због неимаштине и како би растеретиле породицу. Иако је притискају бриге које не муче већину њених вршњака, Стана је одличан ђак седмог разреда. Једино јој, стидљиво прича ова крхка ђевојчица, млађа браћа и сестре мало ометају у учењу јер су несташни и разиграни."Немам баш гђе да учим јер смо сви у истој просторији. Много би ми значило да имам своју собу и вољела бих кад бих могла наставити школовање", казала је Стана.Њена мајка каже да би били најсрећнији кад би добили кров над главом који би имао "бар купатило и још једну собу".Наредну зиму у собици у Локварима, каже Милена, не смију дочекати. Породици Илић може се уплатити помоћ на жиро рачун Хyпо Алпе Адриа 552000-99999999-17/50700.

Детаљније...

Слика није доступна

Да урламо кад нас боли

Интервју: Феђа Димовић, Београдски Синдикат Отето је Косово! Седим кући тужан и бесан и немоћно пиљим у све вести које извештавају о најврелијем шамару који је икада опаљен српском народу. Покушавам да схватим зашто су западни ветрови дували у албанска леђа, а рушили кровове српских кућа и манастира?

Детаљније...

Слика није доступна

Девет косовских Југовића

Организација Срби за Србе  редовно помаже осам вишечланих српских породица, међу којима су и Славковићи из Липљана, са Косова и Метохије. У току је завршетак акције за помоћ двема породицама, Настић и Станојковић који укупно имају 17 деце. Сазнали смо да у селу Томаце, у Косовсом Поморављу, у тешкој материјалној ситуацији живи "Југ Богдан са девет Југовића", отац Владимир Ђокић са деветоро малолетне деце. Молимо оне који имају општирније информације о овој вишечланој породици да нам јаве, како бисмо их уврстили у приоритете за помоћ.

Детаљније...

Слика није доступна

Две куће, тринаесторо деце

Поред Љубинке и Мирослава Радановића са седморо деце, о којима смо већ описали, у селу Сочаница код Дервенте, Република Српска, живи још једна вишечлана породица истог презимена.То су Драгана и Жарко Радановић, са својих шесторо малолетника. Татјана, Борис и Боривоје су основци, Дајана ђе ускоро у школу, а Бојан и Ђурђина су недавно проходали. Од владе добијају месечно 160 км месечног доплатка, што је недовољно, тако да прихватају сваки посао како би зарадили и преживели.

Детаљније...

Скупштина ХО Стара Рашка

Скупштина ХО Стара Рашка

Данас је у Београду одржана годишња скупштина једне од највећих хуманитарних организација у Србији "Стара Рашка". Наша организација је у пријатељским односима са "Старом Рашком", и од средине 2008 започиње озбиљну акцију довођења најмање 5 породица на просторе Рашке области и околине, уз обезбеђење куће, окућнице, основних потрепштина, пољопривредних машина, али и посла на имањима.

Детаљније...

Север Косова одсечен од света

Север Косова одсечен од света

Цаца РабовскаИз Косовске Митровице: Цаца Рабовска Ноћас су на Јерињу пресечени Телекомови каблови који Србе са Косова и Метохије повезују са светом путем фиксне и мобилне телефоније и путем интернета. Од јутрос те везе не функционишу. Није први пут да се овако нешто дешава и није први пут да се наводно незна ко је то урадио. Ваш извештач је принуђен да користи услуге УНМИК-овог интернета како би Вам проследио ову најновију вест о атаку на Србе са северног дела Косова и Метохије.

Детаљније...