Подршка крајишким породицама не престаје – успешно спроведена још једна велика акција помоћи на подручју Крајине
Тринаест нових породица са подручја Крајинe, добило је договорену помоћ у склопу нове јесење акције, али не само то. Породице су добиле једну конкретну подршку, која се не може измерити материјалним добрима. Како то увек и истичемо, када је реч о посетама породицама широм Крајине, саме посете и сусрети очи у очи са тим људима, од непроцењивог су значаја. Ту захвалност што смо их се уопште сетили да постоје, затим и лично посетили, а на крају и значајно помогли, труде се да искажу на сваки могући начин. Гостопримство какво се само пожелети може, цртежи захвалности од дечице, чврст стисак руке и једно искрено хвала, неизоставни су детаљи ових наших сусрета. Задовољни смо и ми, када видимо колико значи све то том страдалном народу. Мали напор који уложимо, заиста је симболичан у односу на све доживљено.
Трудили смо се поново да покријемо што разноврсније пределе, тако да смо и овог пута били у Далмацији, на Кордуну, Банији и у Западном Срему. У последњој акцији овог типа у 2022. години, када је реч о пределу Крајине, утрошили смо 29.800 евра. Помоћ је као и увек била разноврсна.
На подручју Далмације, осам породица смо обрадовали и охрабрили испоруком тражене помоћи.
Породица Бјелобрк, као прва са списка, посећена је у месту Цивљане. Иако смо породицу помогли 2019. године, куповином радијатора и шпорета за етажно грејање, сматрали смо да је неопходно подржати их опет, с обзиром да су једни од малобројних становника овог места, који имају дечицу. Родитељи Илија и Кристина имају трогодишње близанце Васу и Павла. Овај пут, обезбеђена им је помоћ у виду половног трактора са приколицом у вредности од 3.000 евра. Уверили смо се на лицу места, да помоћ коју смо првобитно обезбедили функционише и да нема зиме, што би се рекло. Захвалност тад, као и сад, која је упућена како нама који смо били на лицу места, тако и свим донаторима, не може се дочарати.
Пар десетина километара од Цивљана, делило нас је до следеће породице из места Орлић. Симићи, родитељи Игор и Жаклина, имају Николу (16), Мају (12) и однедавно бебу Давида, који има свега пар месеци. У право време рекло би се, стигла је помоћ од наше организације за ову вредну породицу. Нова ПВЦ столарија која им је обезбеђена, омогућиће им да зиму дочекају безбрижније, а посебно је то битно због бебе Давида, који ће сада моћи мирно да спава у топлом дому. Прелеп цртеж којим су нам се захвалили за добијену помоћ, дело је Давидове сестре Маје и брата Николе. За поменуту помоћ, издвојили смо 2.200 евра, а остало је и пар десетина евра од планиране помоћи, које смо утрошили да обрадујемо најмлађе са пар пакета слаткиша.
У селу Рамљане, посећујемо породицу Стојановић, коју смо помогли и давне 2016. године, када су имали двоје деце. Родитељи Горан и Данијела и малишани Стефан (10), Ђорђе (7) и Саша (6), живе у овом домаћинству. С обзиром да им бављење пољопривредом представља главни извор прихода, договорено је и да помоћ иде у том смеру. Обезбеђен је полован плуг за трактор, фолија за прекривање садница и црево за систем кап по кап. Утрошено је 3.500 евра за све наведено. У знак захвалности, најмлађи Стојановићи су нам подарили неколико лепих цртежа.
Једну лепу породичну причу затичемо у селу Пађене. Условно речено, помоћ смо обезбедили за две породице браће Маркош, иако суштински они сви заједно са својим родитељима чине једну малу, сложну породичну задругу. Војо и Марсела су деда и баба, а под њиховим кровом су остали да живе синови Милош и Љубомир са својим породицама. Иначе, Војо и Марсела имају чак осморо деце, али су сви остали стицајем животних околности, отишли даље у потрагу за бољим животом. Фокусирали смо се на помоћ за ове две младе породице, обезбедивши три стеоне краве, у вредности од 4.500 евра. Старији син Милош, има супругу Мају и ћеркицу Василију (1), док млађи брат Љубомир има супругу Јелену и сина Танасија (2). Главна делатност којом се ова мала породична задруга бави, јесте производња сира и осталих млечних производа, а постојеће стадо је од сада увећано за додатна три грла, што ће им умногоме помоћи да још више развију породични посао.
Наставили смо посете помогнутим породицама у Кистању и околини. Тешка породична прича затиче нас код породице Томасовић. Родитељи Невен и Јасмина, који су уједно већ и деда и баба, имају ћерку Милицу (29) која је самохрана мајка дечкића Василија (4), и млађу ћерку Наталију (18) која је од рођења у инвалидским колицима. Намученим Томасовићима, обезбедили смо елементе за увођење централног грејања (шпорет, радијатор, цеви и пумпу). Вредност испоручене помоћи износи 3.000 евра.
Недалеко од Кистања у месту Колашац, посетили смо младу породицу Ђилас. Стефан и Сара имају ћеркицу Стелу (1). Занимљивост која је везана за ову породицу, јесте та што смо Стефанову породицу помогли давне 2014. године, када је Стефан још био дете, а сада имамо прилику да будемо сведоци и оваквих ситуацијa, које су искључиви плод нашег континуираног рада и дугогодишњег присуства на подручју Крајине. Ђиласи као млада породица, покушавају полако да се скуће и свију своје сопствено породично гнездо, тако да смо и њима обезбедили помоћ у виду материјала за увођење грејања (шпорет и цеви). Издвојено је 1.500 евра, у ту сврху.
Последња посећена и помогнута породица са подручја Далмације, били су Брдари из села Горње Церање. Родитељи Бојан и Марија имају дечаке Алексу (14), Михаила (9) и тек рођеног Павла. Породица се 2010. године вратила из Србије, са жељом да обнове дедовину и ту покушају да изграде себи бољи и квалитетнији живот. Примарно се баве пољопривредом, па је молба са њихове стране била да им се обезбеди грађевински материјал, како би направили просторију за складиштење постојеће механизације и сена. Иначе су школарци Алекса и Михаило, једина српска дечица у основној школи у Пристегу. Издвојено је 3.200 евра, како би помогли породици Брдар.
Остављамо Далмацију до следеће посете и акцију настављамо северније, на подручју Кордуна и Баније. У селу Поповић Брдо, недалеко од Карловца, посетили смо и помогли породицу Котур. Никад више новорођенчади нисмо затекли по посећеним породицама, него што је то било у склопу ове акције. Рекордер је свакако најмлађи бебац Коста, који се родио свега десетак дана пре наше посете. Срећни родитељи Срђан и Матеа, поред њега имају још и старијег сина Дамјана (4) и ћеркицу Софију (1). Срђан је изузетно вредан и предузимљив човек. Бави се превозом дрвене грађе и успешно мало по мало развија тај посао и умножава имовину. Нажалост, како сам каже, никако да претекне средстава да се уреди кућа у коју су се пре извесног времена уселили и коју сређују кад имају могућности. Тренутно им је био горући проблем обезбеђивање материјала за изолацију и фасаду, посебно сада након што су добили принову. Оно што је договорено са нама је и исупуњено, тако да смо уплатили 1.850 евра за набавку неопходног материјала.
Следећа локација на којој смо посетили помогнуту породицу, било је село Љубина код Двора на Уни. Скромна породица Боројевић, коју чине родитељи Свето и Маријана и младићи Марио (20) и Дарио (14), добила је од наше организације помоћ у виду прикључне фрезе за трактор и пар предњих тракторских гума. Иако немају своју земљу, боре се колико им то могућности дозвољавају, па узимају имања у закуп и на тај начин покушавају да зараде за живот. Умногоме ће им посао олакшати добијена фреза, како су нам сами рекли. Вредност испоручене помоћи износи 1.750 евра.
У месту Горња Велешња, близу Хрватске Костајнице, обишли смо још једну часну и поштену породицу. Деда и баба Маринко и Драгица Коџић, живе у домаћинству заједно са ћерком Мирјаном (39) која има здравствених потешкоћа и сином Мирком који има своју породицу, супругу Душанку и ћерке Марину (15) и Маријану (9). Породична кућа им је претрпела незнатна оштећења у претходном земљотресу који је погодио цело подручје Баније. Срећом, оштећења нису критична, тако да се кућа може користити. Свакако, породица није тражила помоћ која би се употребила за санацију куће, већ су изразили жељу да им се обезбеди професионална врцаљка за мед, која ће им помоћи да унапреде производњу меда, којом се иначе и баве. За врцаљку смо издвојили 1.500 евра, а преостало је и пар десетина евра, које смо утрошили да се обезбеде слаткиши за најмлађе.
Недалеко од породице Коџић, сусрели смо се и са породицом Бурнаћ, коју смо помогли 2018. године, куповином половне балирке. Повод за кратки сусрет, није био нека нова испоручена помоћ, већ искључиво захвалност породице, коју су желели још једном да нам искажу после четири године и да се похвале, да им балирка и даље ради и да им је много помогла да унапреде бављење сточарством.
Активности у склопу јесење акције, завршавамо по обичају на подручју Западног Срема, где на већ познатим локалитетима, посећујемо и помажемо породице годинама у назад.
У Борову смо посетили младе супружнике Горана и Јовану Павић, који имају дечкића Павла (4) и бебца Вукашина (5 месеци). Павићи су тренутно у процесу пресељења у кућу која им је остављена у наследство, па се труде да је уреде и реновирају сходно својим могућностима и потребама. Ми смо добили молбу, да се обезбеди материјал и санитарије за реновирање купатила, тако да смо им врло брзо изашли у сусрет и у износу од 1.300 евра набавили све што је било неопходно.
Последња породица која је помогнута у склопу јесење акције, била је породица Маљеновић из Трпиње. Родитељи Станко и Драгана и деца Јелена (15), Анастасија (13) и Јован (10), дочекали су нас у свом породичном дому, у ком још поред њих живе и Драганини родитељи. Обезбеђена им је помоћ у виду материјала за санацију дела крова, који нису успели сами да обезбеде годинама, а који им је изузетно неопходан. Издвојено је 2.500 евра за набавку материјала.
Бори се народ да опстане на свом вековном огњишту, на све могуће начине. Покушавају да оспособе своје куће, да их покрију, реновирају, да их дограде. Улажу у пољопривреду, сточарство, развијају породична домаћинства, све са циљем да не попусте и не пођу тим условно речено лакшим путем којим велика већина иде. Путем који води у „благодати“ иностранства и из ког тешко да има повратка назад.
Знајући колико је тешко одупрети се таквом искушењу и не дићи руке од свега олако, а уз то и рађати и подизати децу, наша организација ће наставити као и до сада, да пружа подршку крајишким породицама, како би им помогли у тим њиховим стремљењима.
Користимо и ову прилику да се захвалимо свештенству и монаштву Епархија далматинске, горњокарловачке и осечкопољске и барањске, као и бројним пријатељима организације, на пруженој логистичкој подршци приликом спровођења ове акције, као и на свом труду који улажу како би помогли опстанак српског народа широм својих епархија.