У посјети породици Ђурић из Батковића или прича како се постаје шампион!
У понедјељак 12. септембра са почетком у 19.00 часова на платоу на Tргу Краља Петра I Крађорђевића одржаће се четврта по реду Тројка из блока у Бијељини, а ове године тројке шутирамо за шампионску породицу Ђурић из Батковића. Поносни родитељи Бранислав и Госпава имају петоро дјеце која су сва редом вишесутруки шампиони и освајачи бројних медаља у џудоу. Заиста, петоро прекрасне дјеце на понос својим родитељима и српском роду!
Сви који то септембарско вече не успију стићи на догађај, тројке могу шутирати позивом на број: 17763 (позиви важе из МТЕЛ, БХ Телеком и ХТ Еронет мобилне и фиксне мреже, на који начин се донирају двије конвертибилне марке), уплатом на број рачуна: 5620128130024158 (са назнаком: За породицу Ђурић), отворен код НЛБ Банка а.д. Бања Лука или путем наше донаторске платформе.
„Није богат ко има волова, већ кћери и синова!”, често цитирамо ову Здравицу народу српском коју је изрекао Љубивоје Ршумовић, а овим богатством, а богами и богатом и родном земљом може да се похвали и село Батковић надомак Бијељине. И ево нас поново у Батковићу код вишедјетне породице Ђурић, само овај пут нису Ђурићи који имају четворо дјеце и којима смо у току 2020. године изградили кућу, већ други Ђурићи код којих смо свратили да се упознамо.
Родитељи Бранислав и Госпава имају петоро дјеце, четири ћерке: близнакиње Милицу и Милкицу (17), Јована (14) и Мила (6) и сина Горана (11). Свих петоро дјеце су више него успјешни спортисти, а бавећи се џудом освојили су прегршт пехара и медаља, за које већ полако понестаје простора на полицама и витринама. Такође, приликом наше посјете сачекали су нас само најмлађи обзиром да су Милица и Милкица отишле на Свјетско првенство у џудоу које се одржавало у Сарајеву.
А наши џудисти су сасвим сигурно шампионске гене наслиједили од својих родитеља који се грчевито боре за бољи живот своје дјеце. Тако, приликом наше посјету у кући нисмо затекли ни мајку Госпаву која је отишла на сезонски посао у Хрватску, а са дјецом је био само брижни отац који половину дана проведе бавећи се пољопривредом, док другу повину дана вози дјецу у школу и на тренинге. Морамо и да напоменемо да је Бранислав тешко рањен на самом крају рата када је једва преживио, а у тијело му се том приликом зарило чак 96 гелера од којих се неки још увијек налазе у тијелу и повремено праве проблеме. Како се у тим тренуцима, док су се љекари данима борили за његов живот, Бранислав нагодио са Богом није нам открио, тек Бог га је сасвим сигурно благословио бројном и прекрасном породицом.
Породица живи у својој кући коју својим радом и уз помоћ добрих људи успјели да оспособе за живот, али која није до краја довршена и ту ми као организација намјеравамо да помогнемо. Наша би се помоћ зато огледала у завршетку двије дјечије собе и израдом фасаде са изолацијом на кући како бисмо породици значајно смањили трошкове гријања. Доадтно, потрудићемо се и да породици уградимо централно гријање, па би проблем загријавања куће у зимским данима био ријешен на прави начин.
Један горући проблем који су имали ријешио је Град Бијељина, додијеливши свој дјеци која иду у средњу школу мјесечне карте за аутобус, сада је нама као организацији да помогнемо колико је у нашој моћи.
И за крај прича како се постаје шампион. Приликом посјете чули смо и невјероватну причу да су најстарије кћерке Милица и Милкица, у недостатку редовног превоза, путовање кући претворили у тренинг и да често истрче релацију од центра Бијељине до своје куће у Батковићу. А та релација износи немалих 12 километара. Ко то до сада није знао, ето му одговора како се постаје шампион!
