Најновије вести

Слика није доступна

Путин нуди помоћ Србима КиМ

Руски председник Владимир Путин затражио је данас од премијера Виктора Зубкова да размотри пружање хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову и Метохији. „Када се ради о политичким питањима, то је једна страна проблема, а друга су хуманитарна. Ако гледамо на проблеме хуманитарног карактера, треба да полазимо од тога да становници енклаве треба да се осећају добро, без обзира на њихову националност”, рекао је Путин на саветовању са кабинетом министара. „Ако је потребна хуманитарна помоћ, дајте да то урадимо, али без политичке обојености. Молим владу да разради то питање”, истакао је руски председник.  Шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је на саветовању да се „ових дана српска влада обратила са молбом Русији да пружи хуманитарну помоћ”. „У првом реду, њих занимају медикаменти, медицинска опрема, намирнице са дужим роком трајања и средства за хигијену”, рекао је Лавров. „Сматрали смо да је важно да се на ту молбу одазовемо”, рекао је руски министар иностраних послова. Он је додао да је после једностраног проглашења независности Косова, за последње две недеље погоршана хуманитарна ситуација у српским енклавама. Према његовим речима, једнострану независност признало је око 30 земаља, али је много већи број саопштио да нема такву намеру

Детаљније...

Зрењанин добио породилиште

Зрењанин добио породилиште

  Зрењанинско породилиште јуче је, након вишегодишњих најава и одлагања, пресељено у нову болничку зграду која се више од двадесет година гради средствима од самодоприноса грађана. Ново породилиште у кога је уложено преко 44 милиона евра има пријемну ординацију, санитарни пропусник, претпорођајну салу, четири порођајне сале, послепорођајну салу, операциону салу за царски рез, сестрински пункт, десет болесничких соба за породиље и четири болесничке собе полуинтензивне неге са 30 лежајева. У склопу одељења посебно је предвиђен простор неонатологије са 25 постеља за бебе и десет инкубатора за недоношчад, као и санитарне и помоћне просторије. У Зрењанину се годишњње роди око 1.200 беба.

Детаљније...

Отац оболио, мајка беспомоћна

Отац оболио, мајка беспомоћна

  Далиборка Радуловић је самохрана  мајка, избегла  из Подравске Слатине код Вировитице 1991.  у Барању,а потом у Војводину  (Црну Траву) и коначна у избеглички камп Радинац (Смедерево). Има шесторо деце, којима сваки дан настоји обезбедити макар кору хлеба. Једном дневно добијају оброк ,толико је држава успела да им приушти а за вечеру се  сналазе, или наспавање одлазе гладни. Сломљен суровим животом супруг је тешко психички оболио и  налази се у болници. Ова породица је уврштена у нашу рубрику Српске хероине.

Детаљније...

Помоћ Љубисављевићима

Помоћ Љубисављевићима

Породици Љубисављевић из села Стропско код Врања, која је пре десет дана добила десето дете, кћи Наталију (о чему смо писали), стигла је пдонација од организације “Животна помоћ“. Поклон пакетиће деци је уручила  Љубинка Буба Милосављевић. Најстаријег сина Златка прихватзила је једна хранитељка породица из Врања, али  ситуација са храном за ову вишечлану породицу и даље је критична. Отац  Драган надничи,а једини стални извор прихода је пензија баке Мирке од  пет хиљада динара,и дечији додатак за троје деце. 

Да деце никада није много потврђују Драган и Драгана Љубисављевић, који су изродили осморо деце. Са првом супругом Љубицом, која је умрла, Драган има троје: Златицу (16), Златка (11) и Александру (10). Једно другом до ува су Милица (9), Анђела (8), Кристина (7), Лазар (6), Анастасија (4) и Адријана (2), које су изродили Драгана и Драган.Љубисављевићи су сиромашни и на ивици су беде, покаткад и гладују. Драган повремено обавља физичке сезонске послове. За троје деце добијају дечји додатак и од Центра за социјални рад и сва та цркавица месечно износи око 9.000 динара.- У трошној кући покојног оца живимо у соби од 16 квадрата. Под истим кровом живе моја мајка, брат и снаха. Нико од нас нема стални посао. Мајка Мирка са братом и снахом издржава се са пензијом од 5.000 динара. Моја супруга подиже децу, а ја надничим. Тешко живимо, али се сналазимо. Уколико ситуација финансијски буде повољнија и жена може да рађа, биће још деце. Ја децу изузетно волим. То што добијемо од државе растежемо. Имамо окућницу са које уберемо паприку, лук, извадимо кромпир и друго поврће - прича Драган Љубисављевић, који тренутно надничи у Нишу.Он је врсни пекар, али је својевремено остао без посла и где год је радио, газде су му остајале дужне. С муком зарађени новац распоређује се за разне потрепштине. Покаткад уложени физички рад Драган трампи за робу и друге потрепштине. На терену у Нишу од врањске фирме „Кредо“ зарађује око 500 евра. Али, то је сезонски посао и камо среће да Љубисављевићи стално имају овакве новчане приносе. У протекле три године за ову вишечлану сиромашну породицу много је учинила председник НВО „Животна помоћ“ Љубинка - Буба Миловановић, која је у више наврата доносила дарове.- Обрадовало ме што су добили још једну принову. Када год могу, донесем им поклоне. И данас су добили поклон-пакетиће. Када год им дођем у походе, обрадујем се и заплачем. Поклонима „Животна помоћ“ настоји да колико-толико олакша тежак живот чланова ове породице. Одушевљава ме како су то живахна, витална деца - каже Миловановићева.Драганов син Златко једно време провео је у Прихватној станици у Дому за децу и омладину „Оливера Верица Ђорђевић“, а недавно га је прихватила једна хранитељска породица у Врању. Често се телефоном Златко чује са родитељима. Љубисављевићи из Стропског не само што доприносе борби против беле куге, већ и не намеравају да ставе тачку на даље проширење најбројније породице у Врању.

Детаљније...

Слика није доступна

Деца докторице Сање

У Републици Српској у прошлој години од 104 жене које су покушала да вантелесном оплодњом добију бебу, њих 19 остало је у другом стању, подаци су Фонда здравственог осигурања РС.  Међутим, ову шансу парови из РС могу да потраже само у ординацији докторке Сање Сибинчић у Бањалуци или у некој суседној земљи, јер у РС ниједна болница није оспособљена да помогне брачним паровима да добију бебу вештачким путем. Ипак, у Клиничком центру у Бањалуци уверавају да ће до краја године бити отворен центар за репродуктивно здравље који ће се бавити и овом проблематиком.  С обзиром на то да се у РС ниједна јавна здравствена установа не бави вантелесном оплодњом, Министарство здравља и социјалне заштите РС још је прошле године најавило отварање центра за реподуктивно здравље у Клиничком центру у Бањалуци. Вршилац дужности директора КЦ у Бањалуци Мирко Станетић потврдио нам је да је за овај центар у потпуности купљена сва опрема и едукован кадар, а у наредном периоду требало би да се оспособи и један спрат гинекологије за овај центар.  - Међутим, то је све прва фаза. Друга фаза је отварање цитогенетске лабораторије, у којој би се радила вантелесне оплодња. Морамо да едукујемо кадар за вештачку оплодњу и да купимо стручњака који би то радио. Ово је сложен посао, али га планирамо до краја године и завршити - рекао нам је Станетић. Национални координатор за репродуктивно здравље РС Ненад Бабић сматра да је Српској неопходно више оваквих центара, с обзиром на број становника. - Права је срећа што ми у РС имамо докторку Сању Сибинчић, јер би брачни парови своју шансу морали да потраже у Сарајеву или некој другој земљи. Захваљујући овој ординацији РС није медицинска провинција - рекао је Бабић. Иначе, код докторке Сање Сибинчић за савет или помоћ месечно се обрати већи број брачних парова. Како докторка Сибинчић каже, долазе и брачни парови из иностранства који су пореклом са ових простора, јер је вантелесна оплодња у западним земљама знатно скупља.

С обзиром на то да Фонд здравственог осигурања финансира једну процедуру вантелесне оплодње, др Сибинчич истиче да је могућност да жена из првог покушаја остане у другом стању 25 одсто, али само за жене до 35 година старости.

- Све је то релативно. Имали смо срећу да је протеклих месеци око десет жена из првог пута остало у другом стању - навела је Сибинчичева.

У прошлој години 104 пара у РС имали су ту срећу да добију помоћ од Фонда. Први покушај кошта 1.600-2.650 КМ. У Фонду РС објашњавају да први покушај вантелесне оплодње финансирају само ако брачни пар жели да ту шансу потражи код др Сибинчић, јер са том приватном ординацијом Фонд има потписан уговор.

Детаљније...

Ћуте о проблему наркоманије

Ћуте о проблему наркоманије

 Број наркомана у Србији повећава се из године у годину. Колико тачно има зависника у нашој земљи, нико поуздано не зна. Званична статистика каже да је у Београду регистровано 5.080 наркомана, а да у Србији има између 30.000 и 100.000. Само у Заводу за болести зависности годишње се за помоћ обрати од 800 до 1.000 зависника. Ни земље у окружењу, нису успеле да преброје зависнике од психоактивних супстанци, али су одлично организовале њихово лечење, попут Словеније која има 18 здравствених центара за лечење наркомана. За разлику од Словеније, која има скоро четири пута мање становника од Србије, у нашој земљи за сада постоји само једна државна установа, и то Завод за болести зависности у Драјзеровој, која се бави лечењем болести зависности. Тек недавно при клиничким центрима у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу отворени су центри који се баве овом проблематиком. - Усвојен је Акциони план за ову годину, који подразумева да се израде водичи добре праксе. Тако, рецимо, Београд ради приручник за детоксикацију, Нови Сад за метадонску терапију, Ниш психосоцијалне програме, а Крагујевац приручник за синтетске дроге. У циљу што бољег лечења наркоманије, Министарство здравља је донело одлуку да све психијатријске здравствене установе морају да збрињавају наркомане, укључујући и третман метадонском терапијом. Ово је наредба која већ треба да се примењује. Нажалост, слика на терену је другачија. На наркомане се не гледа као на пацијенте који су озбиљно болесни, већ искључиво као на преступнике - каже проф. др Никола Вучковић, један од чланова комисије која ради на изради стратегије. Он каже да ће усвајањем овог документа акценат бити стављен на превенцију, као и ресоцијализацију бивших зависника. Биће промене и у начину лечења јер више институција мора бити укључено у лечење. - Овом стратегијом биће омогућено да се невладине организације више укључе у рехабилитацију таквих пацијената. Министарство ће више новца да издваја за лечење пацијената. О спровођењу одређених програма бринуће регионални центри у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду - додаје др Вучковић. Кампови за наркомане који се масовно отварају по Европи и оквиру римокатоличке и протестантске цркве дали су добре резултате. По угледу на њих један такав камп организован је при Српској православној цркви на салашу у близини Ченеја, али и друге верске заједнице у Србији, најављују отварање више таквих кампова. - Основне компоненте на којима ће се базира поменути документ су координација и сарадња свих установа на националном нивоу, смањење понуде дроге на улицама, смањење потражње дроге, програми смањења штете и рад на јединственој бази података - каже за „Блиц недеље“ др Мира Ковачевић из Завода за болести зависности. Она додаје да се старосна граница наркомана који се њима обраћају за помоћ стално смањује. Раније је старосни просек оних који долазе на лечење био 30, данас је 25, па и мање. Дрога, нажалост, све више улази у основне и средње школе. Тестирањем које је ове године спроведено у 40 основних и средњих школа у оквиру пројекта „Београд- школа без дроге“ откривено је да су у свакој другој школи трагови наркотика, док су у пет школа у центру града пронађени трагови свих психоактивних супстанци. Стручњаци Завода за болести зависности, који су узимали брисеве, кажу да би резултати били много гори да у појединим школама пре њиховог доласка нису детаљно чишћене учионице. Класична слика у Србији - сваки проблем гурнути под тепих док не нарасте да више не можемо врата да затворимо. Тако и директори школа знају да дроге има (наравно, нису они криви за то), али ће све урадити да се име школе коју они воде не обрука. Тако се ћути у породици, школи... Јавна је тајна да скоро свака школа у већем граду има свог нарко-дилера. То су обично бивши ученици који добро познају терен. Дилери малолетнике врбују да продају наркотике својим вршњацима, а за узврат дозу за себе добијају бесплатно.Упозорио, па добио отказ Да нисмо као појединци, али ни као друштво спремни да погледамо у очи овом проблему и да се суочимо с њим, најбоље говори пример професора биологије у Четвртој београдској гимназији Вељка Чобанског. Он је добио отказ почетком фебруара, пошто је родитељима навео имена неколико ученика из његовог одељења који користе дрогу.Јефтино до дроге Посебно је опасно то што су дроге у Србији, осим велике доступности, и веома јефтине. Тако се марихуана може купити за 400 динара, хероин за 900 динара, тродон за 70 динара, спид за 1.200 динара. Кокаин је нешто скупљи, па за „полутку“ треба издвојити педесетак евра.

Детаљније...

Слика није доступна

Трчао и за Чавића

Ултрамартонац из Републике Српске Жељко Благојевић  стигао је у К. Митровицу у 12 и 44 часова. На главном градском тргу дочекали су га представници општине и више хиљада грађана.

Жељко Благојевић је од Бања Луке до Косовске Митровице прешао 800 километара, трчећи дневно по 90 километара. Некадашњи најбољи ултрамаратонац на Балкану се обратио окупљенима у Митровици рекавши да је последње 23 секунде и 11 стотинки свог подухвата дугог 800 километара посеветио најбољем српском пливачу Милораду Чавићу који је елиминисан са Европског првенства у Ајндховену због мајце коју је носио.  На свом дресу Благојевић је имао исту поруку као и Чавић „Косово је Србија”. Он је рекао да су грађани Републике Српске уз српски народ на Косову и Метохији и позвао је све присутне да на миран и достојанствен начин покажу Европи и свету да су и они део те Европе и света, али да се не одричу Косова и Метохије

Детаљније...

Слика није доступна

Бог на небу, кум на земљи

Отворили смо нову рубрику "Наши кумови" ,одмах испод "Српских хероина". Кумство као духовна и света веза између породица раније је у српском народу  имало већи значај од крвног сродства. Кумовање је сматрано светињом, почасном титулом која се не одбија, и узвишеним односом потврђеним кроз изреку ''Бог на небу, кум на земљи''. КУм први  помаже у невољи, а као трећи родитељ пратии  развој и васпитање свог кумчета.Овом акцијом  покушаваmo вратити заборављену институцију  Кумства међу Србе. Сви који из било којих разлога желе директно да помажу одабраној породици, постају наши КУМОВИ. Породицу из рубрике Српске хероине могу одабрати по својој вољи, или на основу наше препоруке. За сада имамо два Кумства. Митиће из Аустрије који редовно донирају тринаесточлану породицу Живковић из Крушевца. Кнежевиће из Канаде који ће на месечној бази директно донирати породицу Лакетић из Куршумлије.

 

 

 

 

 

 

 

Детаљније...

Слика није доступна

Цветаће божури на Косову

Према подацима Координационог центра за Космет,поред свих недаћа и неприлика, прираштај српског дела становништва у последњих десетак година бележи стални раст, док код албанског наталитет опада. У болници „Симонида” у Грачаници која покрива подручје косовског Поморавља и централни део Косова, у протеклих седам година рођено је нешто више од 2.500 беба. У прва три месеца ове године свет је угледало деведесет троје деце.

Управник „Симониде”, др Ратко Перенић наводи да прираштај у Грачаници из године у годину расте.- Српкиње се одлучују за треће и четврто дете, а приметно је да је знатан број прворотки млађих од 18 година и да је све више жена које се одлучују на треће и четврто дете, иако су близу четрдесетим, што је до 1999. године био редак случај - објашњава Перенић.

У Грачаници у 2004. рођено је 399 беба, а у 2005. години на свет је дошло 410 деце, а на почетку ове године 93 бебе. Ка породилишту у том селу гравитира 70.000 људи српске националности.

- У болници у Косовској Митровици у 2004. години рођене су 662 бебе, и то 11 близанаца, што је рекорд у свим клиничко-болничким центрима на простору Србије и Црне Горе - каже директор болнице Владан Аџић.У 2005. години у Косовској Митровици је рођено 687 беба, а у 2006. већ је на свет дошло 175 малишана.

- Ако се такав тренд настави, треба очекивати да ће година бити завршена са око 800 новорођенчади, што ће потврдити наше претпоставке да број српске популације расте и да је наша популација сваким даном све млађа - каже Аџић.

На окупираном делу Космета у протеклих шест година наталитет код албанске популације из године у годину опада, У Клиничко-болничком центру Приштине дневно се роде 33 бебе, што у односу на просек од 45 до 52 бебе рођене у 2000. и 2001. години потврђује да нестаје традиционална албанска породица са просеком од шесторо деце. По званичним подацима чија евиденција још није обједињена, број новорођенчади из године у годину опада, и то од осам до 10 одсто у Косовској Митровици, Пећи и Призрену и чак за 12 одсто у општини Приштина. Благи пораст и даље бележе општине Дечане, Исток, Србица и Ђаковица, а „рекордер” је најнеразвијенија и најмања општина на Космету, Малишево, са прираштајем од 18 процената.

Детаљније...

Слика није доступна

Србин кажњен због патриотизма

Милорад Чавић (1984), најбољи српски пливач је први Србин кажњен због истицања "политичке поруке" - Косово је Србија. Где је крај мизерном односу од стране политика светских сила, то смо већ спознали. Али, поред лицемерја Савета безбедности, непоштовања свих правних регула и одлука, сада се у мржњи према Србији укључују и друге структуре као нпр. Европска пливачка федерација, која је касно синоћ одлучила да из даљег такмичења суспендује Милорада Чавића, европског рекордера у делфин дисциплинама. Порука на његовој мајици "Косово је Србија" окарактерисана је као политички инцидент, противан регулама на Европским пливачким такмичењима?? У обесмисљеном образложењу, а без валидног разлога, наложено је и Пливачком савезу Србије да плати 7,000 еура због тога што је дисциплинска комисија ЛЕН-а заседала. Иначе, жалба на овај догађај поднета је од стране Председника организационог одбора 29-тог Европског првенства у пливању (које се тренутно одржава у Холандији).   Искрени људи широм света, а не само српске патриоте, одмах су данас почели да изражавају протесте. Поруке подршке пливачкој величини Милорада Чавића, пристижу у огромном броју. Срби за Србе још једном изражавају искрено дивљење за овог нашег великог пријатеља. Браво Чавке легендо! Рођен у Анахајму, САД, али Србин од главе до пете, чија бака и цела родбина живи у Руми, показао је како се воли отаџбина. И само због тога је спречен да освоји још једно европско злато. Зато Србија остаје не "рупа у европском тепиху", већ једино пусто острво у мору непоштења које се зове Европа.

Детаљније...

Слика није доступна

Све спремно за прве бебе

Дуго очекиван почетак рада специјалне болнице за гинекологију у Лесковцу коју ће водити светски признати генетичар др Миодраг Стојковић сада је већ известан. Сва опрема, осим апарата за анестезију, је инсталирана, радни тим је одабран. Остало је само да Министарство здравља да "зелено светло" и изда дозволу за почетак рада. - Ова здравствена установа имаће медицински, научни и хумани карактер. Планирамо третман вантелесне оплодње за 400 парова годишње. Ствараћемо и "базу" за научна истраживања - појашњава др Стојковић и каже да ће парови одлучиватти о судбини њихових ембриона који се јаве као вишак. - Оплођени ембриони по њиховој жељи моћи ће да се замрзну, баце или дају за научна истраживања. Чувати замрзнути ембрион за неки други покушај није препоручљиво због квалитета. Ако га бацимо биће бескористан труд а може бити употребљен за научна истраживања - каже др Стојковић.Ова прича из Лесковца полако се шири ка крагујевачком Медицинском факултету где је др Стојковић ванредни професор. Са др Небојшом Арсенијевићем, деканом, ради се на опремању две лабораторије где ће се матичне ћелије добијене из ембриона даље проучавати. Биолог Биљана Љујић и физиолог Данијела Тодоровић већ су уписале докторантске студије код др Стојковића из области физиологија јајне ћелије и биологија матичних ћелија.- Болница у Лесковцу је добар почетак, да Србија ухвати корак за светом у истраживању ове гране медицине. "База" ће бити и Крагујевац, а даље, видећемо - наговештава др Стојковић.ОПРЕМА је иста као она у Њукаслу, где сам клонирао људски ембрион, а чак боља од оне на којој радим у Шпанији - хвали се др Стојковић.У болници ће радити 15 запослених, а међу њима је и Марјан Ђурић, економиста и особа која је помагала др Стојковићу да се снађе у домаћим прописима.

Детаљније...