Пројекти

Борба за здравље породице Томовић из Краљева

Тешко је бити самохрани родитељ четворо деце. Тешко је школовати их сам. А шта тек рећи кад су та деца и болесна? Кад нисте запослени, а сваког месеца вам треба и до 200 евра само за лекове? Марија Томовић из Краљева је мајка чији случај смо управо описали!

Деца су богатство – деветоро Јеремића из Голочела код Крагујевца

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе обишли су још једну, потомством богату, породицу. У питању је породица Јеремић из Голочела код Крагујевца. Породицу чине родитељи Драган и Мирјана и седморо деце: Сандра (19), Нина (17), Немања (16), Вељко (15), Миња (14), Давид (12) и Огњен (9).

„Јесте ми Бог дао четворо деце, али са сваким сам прошла голготуˮ – прича породице Стојковић из Добрујевца

Обично у извештајима из првих посета при крају наводимо шта је неопходно од помоћи. Овог пута ћемо то учинити нешто другачијим редом. У разговору с породицом Стојковић из села Добрујевац код Алексинца сазнали смо да су им неопходне ротациона косачица и балирка за сено, а голим оком се могло видети да су им због огромне влаге прекопотребни изолација, олуци, стаза око куће и сређивање соба.

БОРБА ПРОТИВ КОРОНЕ – будимо уз сиромашне!

Читав свет је у кризи због корона вируса (COVID-19). Док се здравствени радници боре за животе заражених, вирус и ванредна ситуација у бројним земљама утичу и на сваког од нас. Ипак, најпогођенији су увек сиромашни. Њима је посебно тешко у оваквим тренуцима.

Отац петоро деце настрадао од комбајна – трагична прича породице Мијаиловић код Обреновца

У животу породице Мијаиловић из Љубинића код Обреновца све је текло нормално до тог кобног септембра 2016. године. Милета је радио као полицајац, Силвија је бринула о домаћинству, деца су расла. Будућност је била пред њима. Међутим, живот је имао неке друге планове.

Цвет који сија у насељу туге и бола – Николина (3) из Алексиначког Рудника

Николина Ристић, трогодишња девојчица, живи у оронулој кући у Алексиначком Руднику. У том месту се 1989. године догодила стравична трагедија када је у пожару живот изгубило 90 рудара. Са рударима је умро и рудник, а остало је запуштено насеље без перспективе.

„Тата, тата, гуштерˮ – живели у кући са 300 змија!

У селу Дрновац код Бољевца десила се једна невероватна, па чак и бизарна прича. Породица Шимуновић је једне ноћи пре неколико година открила да се у њиховој кући размножило чак 300 змија. Родитељи и троје деце су хитно евакуисани, а змије су нађене по зидовима, темељима и тавану.

Стамбени проблеми породице Поткоњак из Мирковца захтевају хитно решење

Недавну посету источној Славонији и западном Срему, искористили смо да би посетили и шесточлану породицу Поткоњак која нам се обратила за помоћ пре извесног времена. Подели:

„Волим ваше мајице, хвала што сте дошли и код насˮ – посета породици Живуловић у Бору

Ушавши у кућу породице Живуловић из Бора, наишли смо право на седамнаестогодишњег Лазара који нас је дочекао у СЗС мајици Сунце слободе. Видевши наше изненађене погледе, рекао нам је: „Пратимо и волимо ваш рад, хвала што сте дошли и код нас.

Недалеко од родног села Светог Саве одраста осморо малих Костовића

Дежевска долина, крај где су столовали српски великаши, некада је била густо насељена. Данас ту живи све мање људи и ретко ко свраћа бар да обиђе родно село Светог Саве – Мишчиће. Подели:

Нова СЗС акција у Тутину – потребна помоћ за самохрану мајку и троје деце

Недалеко од породице Бојовић у тутинском насељу Митрова, где смо крајем прошле године изградили кућу, живе и Рачићи. Породицу чине самохрана мајка Јелена и деца Филип (17), Маријана (15) и Петар (13). Без мужа и оца остали су 2017. године. Подели:

Вредне породице треба подржати – акција за породицу Чукановић из Сјенице!

Врата дома породице Чукановић из села Штаваљ код Сјенице отворена су за сваког добронамерног пролазника. Пролазећи кроз њих човек ће наићи најпре на највеће благо ове породице – Вукмана (10), Давида (8), Дуњу (5) и Василису (3). Они су најчешће окупљени око свог деде Драгише који има чак 83 године.

Далеко од пута, иза сурових пештерских брда, четворо златних Раичевића одраста у последњој кући у селу

Седам километара од пута, лошим макадамом, кроз шуме и брда, долази се до последње куће у селу Блато у којој своје детињство проводи четворо Раичевића. Овде, где живе, чује се само лавеж паса, топот коња и ветар који цвили. Подели:

Акција за породицу Дурајлија из Борово насеља

На иницијативу свештенства Епархије осечко-пољске и барањске, представници наше организације, у веома кратком року су се одазвали и посетили породицу Дурајлија која живи у Борову насељу. Подели:

Поглед који вапи за помоћ из језивог „купатила“ – Бобан (11) из Баната

Тешко је наћи речи којима би се описали услови у којима одраста Бобан Милутиновић (11) са још петоро браће и сестара – Бобана (13), Санела (8) Дарко (5), Александра (3) и Лазар (1). Сви они живе у само једној собици која им је буквално све – спаваћа и дневна соба, кухиња, трпезарија, а у продужетку је и… тоалет!

Возач аутобуса умро као херој, а унуци му одрастају у кући која се урушава у сред Београда!

У тмурним временима, када нам се чини да је тама присутна више него икада, потребни су нам светли примери на које би као појединци и друштво требали да се угледамо, да бисмо заиста могли да кренемо напред. Као што је довољна једна свећа, да осветли потпуно мрачну просторију, тако су и херојска дела довољна да разгоре људска срца и врате нам прекопотребну веру у крајњу победу добра.

Рођена у штали, данас без основних услова за живот – Дуња (3) са Косова и Метохије

Дуња Насковић, трогодишња девојчица, живи у удаљеном и изолованом селу Одевце које се налази на Косову и Метохији између Новог Брда и Косовске Каменице. Једна је од свега неколико деце која живе у овом селу, где је остало око педесетак Срба.

„Кров нам прокишњава, имамо великих проблема са влагом, не знам како ћемо преживети зиму и лоше време.ˮ

Изоловано село Кололеч, које се налази у близини Косовске Каменице на Косову и Метохији, дели судбину већине села у Косовскопоморавском округу. Како нам кажу његови становници, највише им фали слобода, али и друге ствари које се пре свега односе на друштвени живот, више могућности за малобројну децу као и боље услове за рад, пошто се већина становника бави пољопривредом.

У посети породици Ђуричанин у Брезојевицама код Плава

Шеста породица на северу Црне Горе коју су обишли представници Хуманитарне организације Срби за Србе била је породица Ђуричанин која живи у селу Брезојевице у општини Плав. Породицу чине отад Радосав, мајка Горица и деца Марија (17), Јована (16), Вукман (13), Вања (13) и Исидора (9).

„Скупљали смо шљиве да бисмо их спремили за школу“ – вредни Раденовићи и осморо малишана

У дому породице Раденовић живе Ратко, Тања, Теодора (14), Митар (13), Валентина (11), Јелена (10), Сава (5), Вукман (3), Василије (1) и Лука (1), а са њима је повремено и баба Вера. Многи би се запитали како успевају да прехране толику децу, да ли су гладни.

Непокретна Јасна Дедић (3) и њена многочлана породица надају се бољим условима за живот – прва СЗС посета Гусињу

Мала Јасна (3), нажалост, има церебралну парализу и потпуно је непокретна. Са браћом Величком (4) и Маријаном (9) и самохраном мајком Милосавом (29) дели једну собу. Милосаву је супруг оставио пре три године и не исплаћује алиментацију, тако да сада живе веома скучено код својих у селу Досуђе у општини Гусиње (североисток Црне Горе).

Самохрани отац и четворо деце у кући без купатила – породица Зејак код Бијелог Поља

Николина (4), Митар (7), Василиса (8), Теодора (10) и самохрани отац Драган живе у селу Дрндари које се налази у општини Бијело Поље на путу за Пљевља. Неколико километара од главног пута, лошим макадамом у брдовитом крају долази се до њихове старе куће.

У посјети породици Суџум из Гацког

Пут нас је ове године довео и до још једног херцевачког града, овога пута Гацка, гдје смо на позив наших пријатеља посјетили породицу Суџум. Са све већим бројем волонтера и пријатеља наше хуманитарне организације, како у граду Гацку, тако и у самој Херцеговини, појачавају се и активности на том подручју, па се тако створила и могућност да значајније помогнемо и једну породицу у овом крају.

Кућа за Ристиће – подигнимо трећу СЗС задужбину на Косову и Метохији ове године

Свети Владика Николај подучавао нас је да сваки прави Србин мора бити задужбинар. Ако не можеш подићи цркву, можеш оправити чесму, посадити дрво, гладнога нахранити… Водећи се овим речима, почели смо, између осталог, сваке године да градимо по бар једну кућу на Косову и Метохији.

Породица Миличић из Пљеваља: осморо деце у три кревета!

Томислав (20), Милица (19), Славица (18), Светлана (16), Анђела (14), Лука (13), Ненад (11) и Борис (9) заједно спавају на једном брачном кревету и два кауча. Прохладна спаваћа соба и неусловна дневна соба свакодневна су реалност породице Миличић из села Бошчиновићи код Пљеваља.

Снови о кући самохране мајке Душанке и даље трају

Самохрана мајка Душанка Лукић из бањалучког насеља Дебељаци, са своја четири сина већ дуго година сања исти сан. Сан да ће коначно добити своју кућу у којој ће моћи да живи. Већ сити сталних сељакања, дуговања за кирије и неспоразума са власницима кућа у којима су живјели, а који нису имали разумијевања за тешку социјалну ситуацију у којој се налазе, породица се годинама обраћа разним организацијама и држави да покушају да им ријеше овај горући и кључни проблем, но до конкретног ријешења још увијек не долази.

У посети Малешевићима из Малешића код Зворника

Породица Малешевић је једна од двије породице из Зворника које смо посјетили и које намјеравамо да помогнемо ове године. Породица живи у мјесту Малешић удаљеном 15-так километара од Зворника у кући коју су уз помоћ још добрих људи некако успјели да саграде и опреме унутра.

Дванаесторо Величковића, у селу од свега стотину становника, живи и бори се за боље сутра!

Реткоцер – мало село близу Медвеђе, дало је чак шеснаест носилаца Карађорђеве звезде, који су били део чувеног Гвозденог пука у Првом светском рату, и тиме је постало друго место у читавој јужној Србији по броју носилаца једног од највећих државних одликовања.

Потребна помоћ породици Радић из Козарске Дубице

„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ реченица којом Лав Толстој отвара роман Ана Карењина, једна је од најупечатљивијих речиница свејтске књижевности и реченица у чију вјеродостојност смо могли да се увјеримо још један пут приликом наше мисије помоћи породицама.