Пројекти

Поглед који вапи за помоћ из језивог „купатила“ – Бобан (11) из Баната

Тешко је наћи речи којима би се описали услови у којима одраста Бобан Милутиновић (11) са још петоро браће и сестара – Бобана (13), Санела (8) Дарко (5), Александра (3) и Лазар (1). Сви они живе у само једној собици која им је буквално све – спаваћа и дневна соба, кухиња, трпезарија, а у продужетку је и… тоалет!

Возач аутобуса умро као херој, а унуци му одрастају у кући која се урушава у сред Београда!

У тмурним временима, када нам се чини да је тама присутна више него икада, потребни су нам светли примери на које би као појединци и друштво требали да се угледамо, да бисмо заиста могли да кренемо напред. Као што је довољна једна свећа, да осветли потпуно мрачну просторију, тако су и херојска дела довољна да разгоре људска срца и врате нам прекопотребну веру у крајњу победу добра.

Рођена у штали, данас без основних услова за живот – Дуња (3) са Косова и Метохије

Дуња Насковић, трогодишња девојчица, живи у удаљеном и изолованом селу Одевце које се налази на Косову и Метохији између Новог Брда и Косовске Каменице. Једна је од свега неколико деце која живе у овом селу, где је остало око педесетак Срба.

„Кров нам прокишњава, имамо великих проблема са влагом, не знам како ћемо преживети зиму и лоше време.ˮ

Изоловано село Кололеч, које се налази у близини Косовске Каменице на Косову и Метохији, дели судбину већине села у Косовскопоморавском округу. Како нам кажу његови становници, највише им фали слобода, али и друге ствари које се пре свега односе на друштвени живот, више могућности за малобројну децу као и боље услове за рад, пошто се већина становника бави пољопривредом.

У посети породици Ђуричанин у Брезојевицама код Плава

Шеста породица на северу Црне Горе коју су обишли представници Хуманитарне организације Срби за Србе била је породица Ђуричанин која живи у селу Брезојевице у општини Плав. Породицу чине отад Радосав, мајка Горица и деца Марија (17), Јована (16), Вукман (13), Вања (13) и Исидора (9).

„Скупљали смо шљиве да бисмо их спремили за школу“ – вредни Раденовићи и осморо малишана

У дому породице Раденовић живе Ратко, Тања, Теодора (14), Митар (13), Валентина (11), Јелена (10), Сава (5), Вукман (3), Василије (1) и Лука (1), а са њима је повремено и баба Вера. Многи би се запитали како успевају да прехране толику децу, да ли су гладни.

Непокретна Јасна Дедић (3) и њена многочлана породица надају се бољим условима за живот – прва СЗС посета Гусињу

Мала Јасна (3), нажалост, има церебралну парализу и потпуно је непокретна. Са браћом Величком (4) и Маријаном (9) и самохраном мајком Милосавом (29) дели једну собу. Милосаву је супруг оставио пре три године и не исплаћује алиментацију, тако да сада живе веома скучено код својих у селу Досуђе у општини Гусиње (североисток Црне Горе).

Самохрани отац и четворо деце у кући без купатила – породица Зејак код Бијелог Поља

Николина (4), Митар (7), Василиса (8), Теодора (10) и самохрани отац Драган живе у селу Дрндари које се налази у општини Бијело Поље на путу за Пљевља. Неколико километара од главног пута, лошим макадамом у брдовитом крају долази се до њихове старе куће.

У посјети породици Суџум из Гацког

Пут нас је ове године довео и до још једног херцевачког града, овога пута Гацка, гдје смо на позив наших пријатеља посјетили породицу Суџум. Са све већим бројем волонтера и пријатеља наше хуманитарне организације, како у граду Гацку, тако и у самој Херцеговини, појачавају се и активности на том подручју, па се тако створила и могућност да значајније помогнемо и једну породицу у овом крају.

Кућа за Ристиће – подигнимо трећу СЗС задужбину на Косову и Метохији ове године

Свети Владика Николај подучавао нас је да сваки прави Србин мора бити задужбинар. Ако не можеш подићи цркву, можеш оправити чесму, посадити дрво, гладнога нахранити… Водећи се овим речима, почели смо, између осталог, сваке године да градимо по бар једну кућу на Косову и Метохији.

Породица Миличић из Пљеваља: осморо деце у три кревета!

Томислав (20), Милица (19), Славица (18), Светлана (16), Анђела (14), Лука (13), Ненад (11) и Борис (9) заједно спавају на једном брачном кревету и два кауча. Прохладна спаваћа соба и неусловна дневна соба свакодневна су реалност породице Миличић из села Бошчиновићи код Пљеваља.

Снови о кући самохране мајке Душанке и даље трају

Самохрана мајка Душанка Лукић из бањалучког насеља Дебељаци, са своја четири сина већ дуго година сања исти сан. Сан да ће коначно добити своју кућу у којој ће моћи да живи. Већ сити сталних сељакања, дуговања за кирије и неспоразума са власницима кућа у којима су живјели, а који нису имали разумијевања за тешку социјалну ситуацију у којој се налазе, породица се годинама обраћа разним организацијама и држави да покушају да им ријеше овај горући и кључни проблем, но до конкретног ријешења још увијек не долази.

У посети Малешевићима из Малешића код Зворника

Породица Малешевић је једна од двије породице из Зворника које смо посјетили и које намјеравамо да помогнемо ове године. Породица живи у мјесту Малешић удаљеном 15-так километара од Зворника у кући коју су уз помоћ још добрих људи некако успјели да саграде и опреме унутра.

Дванаесторо Величковића, у селу од свега стотину становника, живи и бори се за боље сутра!

Реткоцер – мало село близу Медвеђе, дало је чак шеснаест носилаца Карађорђеве звезде, који су били део чувеног Гвозденог пука у Првом светском рату, и тиме је постало друго место у читавој јужној Србији по броју носилаца једног од највећих државних одликовања.

Потребна помоћ породици Радић из Козарске Дубице

„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ реченица којом Лав Толстој отвара роман Ана Карењина, једна је од најупечатљивијих речиница свејтске књижевности и реченица у чију вјеродостојност смо могли да се увјеримо још један пут приликом наше мисије помоћи породицама.